Nenad Petrović

Baš mnogo u poslednje vreme čujem tu reč incel, pa sam se malo potrudio da istražim taj pojam.
Incel je slozžnica nastala sastavljanjem dveju skraćenica “involuntary” I “celibate” što je u prevodu -“nevoljni celibat”. Pojam incel se prvi put javlja sredinom devedestih u Americi na sajtu izvesne Alane koja je i sama takva bila i na tom njenom sajtu, blogu su pisali i drugi ljudi istog statusa. To su mladi ljudi, najčešće belci muškarci koji imaju probleme da nadju emocionalnog i seksualnog partnera. Nije da oni ne žele seksualne odnose i da svojom voljom apstiniraju, već nisu za to sposobni, kako sami navode. Njihov stil života je otprilike da su usamljeni i svesno i samovoljno izolovani, jer se osećaju da ne vrede i da ne mogu, pa su veći deo dana u sobi, igraju igrice i za kompjuterom, hipersenzitivni i introvertni. Veoma često su to tinejdžeri. Dešavalo se da neki od samoproklamovanih incela izvrše masovne pucnjave i masakre po školama ili javnim mestima u Americi.

Pa su neki psiholozi te pucnjave pripisivali njihovoj seksualnoj frustraciji zbog apstinencije i tome što su cesto usamljeni. Neka nezvanična istraživanja pokazuju da u Americi incela ima par hiljada, ali ima i drugih istraživanja koja navode da ih ima desetine hiljada pa čak i stotine hiljada, ali mnogi i ne znaju da po stilu života koji vode, spadaju u tu grupu.
U Japanu postoji termin “hikokomori” koji otprilike označava isto što u Americi incel. Hikokomori su isto mladi, samo u Japanu, koji ceo svoj život ne izlaze iz svojih stanova. Hranu naručuju internetom i rade od kuće.
Sve te subkulture se javljaju kao posledica otuđenja, a oni koji se otuđe u toplini svog doma imaju zanimaciju u vidu virtuelnog života na ekranima. Dok ekrani nisu postojali i sva savremena tehnologija, nije ni bilo otuđenja ljudi, jer si za zanimaciju morao da se iscimas i izađeš napolje. U Americi je krenulo velicanje individualizma, self-care i move on ponašanja, što za posledicu ima ne samo otuđenja i gore pomenute subkulture, nego i raspad glavnog stuba civilizacije i društva koji postoji hiljadama godinama, a to je – porodica. Ali to sad nije tema, a i dovoljno sam namracio pričom o incelima i hikokomoriju. Svako od nas mora da nađe svoj put.