Kaže Ajnštajn: “Ja nikada nisam do nekog velikog otkrića došao tako što sam seo i mislio dugo i naporno o tome. Uvek je to bilo otkrovenje u trenutku. Trenutak inspiracije.” Ja dodajem, desio se klik u glavi i sve se povezalo na neobičnom mestu u neobično vreme.
A kad sam nekad davno čitao Bukovskog, naletim na njegovu analizu dela i ličnosti Hemingveja, gde piše da je disciplina u stvaranju koju je Hemingvej imao neproduktivna i ne može da izrodi ništa kvalitetno. Jer je Hemingvej ustajao svako jutro, imao određenu rutinu, pa bi seo za sto i pisao od 7h do 15h. Disciplina ubije spontanost i kreativnost.
I o Arhimedu o kom smo učili u školama znamo da je do otkrića došao dok se tuširao i tada uzviknuo: “Eureka.” Što je kad prevedemo sa Grčkog “znam”. Nije sedeo za stolom i proučavao spise kad se to desilo.
Iz svega ovoga, i iz mojih dosadašnjih ličnih iskustva u životu i sa posla, sa kolegama, znam da kreativan rad je kvalitetniji kad ga radimo u bilo kom prostoru i u vremenu kad mi želimo. Ne sme da podleže disciplini i rutinama u kom se ubijaju sloboda i leprsavost, lucidnost. Operativan rad ne potpada pod ovo. Ali kreativan da. Zato pravi umetnici i kreativni stvaraoci u bilo kom polju delovanja, nemaju fiksno radno vreme. A to bih uveo i za neke naučnike.
P.S. Na jednom od mojih prethodnih poslova imali sam u okviru marketing tima kolegu grafičkog dizajnera koji je trebalo svaki dan da nove stvari kreira. Što i jeste radio i to kvalitetno, a slabo ko ga ja kapirao jer je radio i noću pa dodje sutradan u kancelariju u podne. “Dobro jutro, kolega. Hoćemo uskoro kući? Kraj je radnog vremena.” , podjebavli su ga neki. Ali njegov učinak rada bi ih utisao, iako nije njegovo prisustvo u kancelariji.
Leave a comment