Nenad Petrović

U kvantnoj fizici postoji kvantna prepletenost. To je kad dve čestice međusobno interaguju, utiču jedna na drugu iako nisu jedna do druge. To je za sada dokazano na subatomskim česticama, na mikro-nivou. Neki tvrde da je tako i na makro-nivou, tj npr na nebeskim telima koja su udaljena hiljadama svetlosnim godinama. Dešava se nekako, a ja to još uvek ne znam tačno da objasnim, da čestice kao da rezoniraju jedna sa drugom iako nisu jedna do druge, kao da se sinhronizuju njihove frekvencije na kojima osciluju, pa šta se dešava sa jednom utiče na drugu. Kad imam to znanje, išao sam dalje od toga i napravio sopstvenu spekulaciju. Da kvantna prepletenost utiče i na živa bića (ne vidim zašto ne bi), bića sa samosvešću. A onda još korak dalje, a to je da ako upotrebim sopstvenu svest i mislim na jednu osobu, da ću je nekako kao dotaći, dodirnuti tim frekvencijama koje se formiraju u mom mozgu dok mislim na tu osobu, iako smo fizički daleko i da se eventualno sinhronizujemo, pa šta god tačno to značilo. Pokušavao bih da svesno izazovem kvantnu prepletenost i rezoniranje. Zamišljao bih neku dragu osobu kako se smeje, kako je zdrava i vesela, njenu energiju i prisustvo… Dakle, to je moj pokušaj da objedinim deo znanja iz nauke i malo spiritualnosti i religije, jer to dozivanje, da kažem tako, u svest određenih osoba je kao moja molitva za njih, ali sa kakvim-takvim naučnim utemeljenjem. Pa kako interaguju subatomske čestice, a moguće i ogromna nebeska tela u kosmosu, na makroskopskom nivou, tako možda možemo i mi, samosvesna bića iako smo udaljeni fizički . Ako ništa drugo – bilo mi je zanimljivo.