Nenad Petrović

Dragi ljudi moji svašta ima na ovome belome svetu. Muškarci i žene se upoznaju na svakojakim mestima…baš na svakojakimo svašta se tu dešava, ljudi. Kako drugima tako i meni.
Jednom prilikom mene devojka zvala na naš prvi dejt na onaj mirni skup i protest za Praznik rada za Prvi Maj na Trgu Nikole Pašića. Idemo da branimo prava radnika, kaže ona. Reko’ idemo. I odemo. Nisam se primio mnogo, jer je to tanka i izlizana prica, reko’ idem u nešto novo. A tamo samo govornici one koje vidjamo po televizijama, novinarske ekipe i nas dvoje. I mi kao slušamo govorike. Ona priča: “Mi branimo interes i prava drugih koji zderu po Kosutnjaku”. Reko’ nema veze Nenade, kažem ti ja sebi, makar ćeš da pričaš u društvu dogodovstine ‘de si bio šta si radio na dejtu. Nije nam bio i poslednji druga me vodila na proteste protiv zatvaranja tokom Korone. Legitimisanje, makljanje, baklje, suzavci, bežanija. Bacila me u avanturu. ..svašta bilo. Ništa Tom Sojer, ništa Haklberi Fin, ovo su pustolovine bato moj. Reko’ Nenade punis CV ekstravagantnih dejtova…opasan si. Ide gas. Nije dugo prošlo puf nov izazov. Hajmo do crkve Ružice: mošti velikomučenika, miropomazanje, mirotočivi sveci…nisam ni sve čuo, reko’ ajmo… i odem ja na dejt sa ženskom u crkvu. Razgledamo one freske. Sramota me bilo misli koje sam imao u crkvi. Da izađemo napolje molim te, ovde mrak i zagušljivo. Pa se vodali po Kalemegdanu. Šetali. Naletimo na golubove, ona ih juri i nešto im priča gu-gu ga-ga, pa se okrene ka meni: “Ovako je i Tesla pričao sa golubovima i niko mu nije verovao”. Ja reko’: “Jeste, čitao sam o tome po internetima.”. Prošlo malo naletim na sledeću:” Hajmo u 17h u Crkvu Svetog Marka na liturgiju? Uvek osetim mir, i plačem” kaže ona. Reko’ nemoj molim te. Hajmo negde drugde. “Zar i ona jbt?!”, Kaže dobro ajmo onda na Novo Groblje tamo kod Ruzveltove da vidimo spomenik Ruskim vojnicima. Tamo je mir i tišina i bićemo sami, kaže ona. Sve bolje do boljega, mislim u sebi. I odemo ti mi tamo…bilo sta je bilo….jer šta se desi na groblju ostaje na groblju Na groblju još 20 parova! Reko’ zato su nam ulice prazne….pa i bioskopi, jer smo svi na groblju. voima oca i sina ….Gledam oko sebe. Šou! A onda došao jedan nenadani dejt. Čekam ja ribu par dana da se smiluje i da mi najzad javi gde i kad se nalazimo, jer je danima zauzeta i nema je. Reko’ ova odustala. Ja i zaboravio na nju kad zvoni telefon! Ona. Izvini, ja ne stižem ni da ti se javim, jer sam bas u gužvi ovih dana, ali možeš sutra sa mnom na plac da sa mojim tatom sadimo luk, ako želiš. Jer ja stvarno nemam vremena da se nadjemo, a dugo čekaš. Tamo ćemo da se upoznamo i pričamo. Ja… pa reko ajde doći ću.. nemam drugo šta da pametnije radim.i odem ja u neko selo kod Barajeva da sadimo luka. I sadili mi ceo dan sa njenim tatom..pričali svi zajedno, šale zezaznje kukanje…sve redno..kad međutim sutradan se čujemo, kaže ona nema hemije medju nama, nismo kliknuli. Pa ja reko stvarno nismo kliknuli, ‘de i da kliknemo u bašti. I više se nismo čuli..ali sam njenog tatu vidjao po pijaci. Prodaje čovek…Prodaje i luk na tezgi…ja mu se uredno javim dobar dan – dobar dan. Reko’ lepo vam rodio luk..kaže to je onaj sto si ti sadio na dva ara. Ja reko pa dobro, sve se primilo..kaže jeste…i tako sam saznao da sam stručan za crni luk. Reko’ doviđenja, lep dan vam želim..i odem. Neću da ga pitam za ovu njegovu, kad sam ne priča… I tako..svašta bilo…
I tako vam pričam ljudi. ..izašlo iz mode da se šetaš korzoom i grickaš semenke i kokice. Novi trendovi uzeli maha. To sve nešto izmišlja. Kerefeka do kerefeke. I moj do mojega.