Nenad Petrović

Narcisoidna psihopatija je mehanizam odbrane i opstanka. Narcisoidna psihopatija je način življenja i ophođenja prema ljudima, problemima i životu.

Od čega se taj neko ko ima narcisoidnu psihopatiju brani, kad je to ponašanje, kako kažem, odbrana? Brani se od roditelja u detinjstvu! Brani se da bi opstao (jer je narcisoidna psihopatija kao i svaka psihogena patologija (psihičke bolesti) i mehanizam opstanka). I branjenjem se razvije taj oblik narcisoidno-psihopatskog ponašanja. Zapravo narcisoindno-psihopatsko ponašanje je branjenje radi opstanka.

Dakle, neko ko ima narcisoidnu psihopatiju je takvo destruktivno ponašanje razvio još u detinjstvu u odnosu sa roditeljima i kasnije je naravno preneo, kao odrastao čovek, taj isti obrazac ponašanja na posao, kolege, prijatelje, komšije, porodicu…Narcisoidnu psihopatiju je razvio u detinjstvu u odnosu sa roditeljima da bi se odbranio od njih! Narcisi i psihopate i narcisoidne psihopate su ekstremno često potekli iz porodica koje su pune haosa, nesređenosti, nemira, nestabilnosti, nepredvidljivosti…stalno su ih kritikovali, osuđivali… i kako će dete da se od toga zaštiti? Može da pobegne, ali je to teška i retka priča, jer je dete finansisjki, emocionalno i fizički zavisno od roditelja….a skoro nikada dete nema jasnu svest da su mu roditelji, koji treba da ga čuvaju – opasnost, pa je kao odgovor na takvo loše i toksično ponašanje roditelja, dete automatski razvilo psihopatiju kao reakciju na roditelje. To je ekstremno česta dinamika u porodicma u kojima su nastale psihopate, tako česta da je za mene to psihološki zakon. Dok su to dete roditelji kritikovali, osuđivali, uslovljavali ono se branilo…tako što je počelo da laže, vrda, obmanjuje, vara, manipuliše, odvojilo se od sebe i svog sopstva i duše, da ne bi to sve osećalo, da ga ne bi bolelo, postalo bezdušno, pa tako nije se ni tuđom dušom bavilo više, tada ga ne zanimaju tuđa osećanja, jer nema ni svojih mnogo. Osim straha za sopstveni život. Strah za sopstveni život je deo nagona za samoodržanjem. Strah za soopstveni život postoji da bismo opstali i preživeli i kad se nekoga ili nećega plašimo, mi od straha ustuknemo. Ali to je jedino osećanje koje psihopate imaju u svom repertoaru osećanja. I sebično je i samoživo, jer se bave samo svojim opstankom, na uštrb drugih. Ta dinamika ponašanja je nastala u detinjstvu i prenela se kasnije u život. Odlike narcisa psihopata su i to da imaju grandioznu sliku o sebi. I nju održavaju arogancijom, nadobudnošću, umišljenošću…jednostavno moraju sami sebe da pune egom i hvale kao kontra-reakcija na roditelje koji su ih omalovažavali i umanjivali, kritkovali i osuđivali. Hvalim sam sebe kroz aroganciju i umišljenost, jer me roditelji nisu hvalili kao dete, To je priča. Tako ljudski organizam funkcioniše. Ako neće roditelji da me prihvate, podrže, hrabre i vole – ja ću onda sam sebe kroz umišljenost, aroganciju, jer su ta arogancija, umišljenist, nedodirljivost veštački i lažni pojačivači…a to je deo te lažne grandiozne slike o sebi koju imaju narcisoidne psihopate. Okružuju se u životu ulizicama i poltronima koji im se dodvoravaju i time hrane njihov ego i umišljenost i tako održavaju tu lažnu grandioznu sliku o sebi, jer je to deo opstanka koji im roditelji nisu pružili u detinjstvu, pa sad traže od drugih.

Složena dinamika i struktura ličnosti narcisoidnih psihopata često sadrži i sindrom žrtve i sindrom spasitelja odjednom. Možete se pitati kako će neko ko je žrtva da nas spasi? E tu na teren stupaju manipulanti tipa narcisoidnih psihopata. Imaće slatkorečivi narativ da ti pomaže, ali eto on je jadan i mnogo se muči i žrtva je i teško mu je, ali eto opet zbog tebe se cima, jer je veliki čovek…takav narativ nam je jako poznat sa televizija kod političara. Oni često operišu u tom diskursu. Evo mučim se i teško mi je, ali neću da odustanem zbog vas, jer vas volim. To je ta priča, Oni nesvesno žele takav utisak i raspoloženje da ostave za sobom. Jer je poremećaj narcisoidna psihopatija kao i sve psihičke bolesti – nesvesna reakcija na roditelje, nesvestan mehanizam opstanka. Nijedan psihopata nije izabrao da bude psihopata i nema jasnu svest o tome šta njegovo ponašanje izaziva kod drugih. Zapravo, nema emocionalnu komponentu te svesti, iako povremeno ima intelektualnu. Ne saoseća sa posledicama svog delovanja, iako ima intelektualno objašnjenje i shvatanje, kako će to delovanje da utiče na druge. Oni ne znaju za drugačije ponašanje. Jer ih je psihopatija, manipulacije, laganje …izvorno spasilo od roditelja i tako su nastavili da se ponanšaju. Dakle, oni su u modusu preživljavanja i opstanka. Stalno je neka borba, nemir, napor…Tako je bilo u njihovom detinjstvu uz njihove roditelje, i bukvalno kad su postali državnici su tu strukturu i dinamiku nesvesno napravili u društvu. Ili ako rade kao šefovi u radnom kolektivu i poslovnom organizaciji, ili firmi. Jel to strah, nemir, nestabilnost, beznađe…? Pa to nije slučajno. Državnici i političari su u tom slučaju bukvalno napravili isti haos i nemir u društvu kakvo im je bilo detinjstvo sa roditeljima. I mi u društvu se kao kolaterali njihovog poremećaja osećamo isto kako su se oni osećali u detinjstvu sa roditeljima. Nesvesno takvo okruženje kreiraju, u porodici, društvu, svojoj okolini! Da su svesni (emocionalno)ne bi to radili, iako imaju intelektilno objašnjenje. Da imaju duše, svesti i savesti isto to ne bi radili. Ali su dušu, emocionalnu svest o drugima i savest izgubili još u detinjstvu boreći se za sebe kod roditelja. Morali su da se odvoje od svoje duše da ne bi osećali toliko patnje koju im nanose roditelji, pa onda nemaju više dušu ni kad nas gledaju i kad se prema nama ponašaju. Stalno te ostave u nemiru, krivici, strahu, kajanju…a uz to slože lepu priču da oni budu spasitelji i da rade za tvoje dobro. Političarima i državnicima su javno mnjenje i politička scena, bukvalno produžetak naučene neprestane borbe i haosa  sa roditeljima.

Mnogo je bitno to što narcisoidne psihopate taj skup ponašanja koji imaju nisu, svesno i voljno odabrali. Ovo ne pričam da ih pravdam, več da razumemo zašto su takvi. Njihova psihopatija je nesveso izabrana reakcija na ponašanje roditelja. Automatska reakcija. Kao što je i svaka bolest nesvena i automatska. Niko od nas nije birao koju će bolest da ima, ali…sa znanjem i obrazovanjem mogli smo da pretpostavimo gde će prvo organizam da poklekne, ako gledamo genetiku i stil života koji nas čine podložnim za određeni tip poremećaja i bolesti.

Jednom ću da pišem opširnije o tome da je 90% svih bolesti nastalo od stresa. 10% bolesti su nastale od genetskih mutacija, virusa i bakterija, sve ukupno. A pošto mi možemo da imamo kontrolu nad stresom, to znači da možemo da predupredimo bolesti nastale od stresa. Najpogubnije je kad se stres iz detinjstva udruži sa stresom u sadašnjosti.

Svi mi projektujemo sebe na okolinu, život i ljude oko nas. Šta imamo u sebi (a to sam nam roditelji u najvećoj meri odredili svojim odnosom prema nama) to projektujemo okolo. Iste vrednosti, ista osećanja. I ta projekcija je najčešće nesvesna. Ako imaš dobrotu, to ćeš oko sebe projektovati tako što ćeš dobre ljude privlačiti u svoj život, tako što češ dobrotu tražiti kod ljudi. Ali, ako u sebi imaš mržnju, haos, nemir. stid, krivicu, beznađe… – to ćeš isto tvojim ponašanjem prema ljudima i odlukama privlačiti i potencirati. Bez obzira da li je tvoja okolina dvojica komšija koji piju pivo ispred prodavnice ili si ministar u vladi. Jer svi mi projektujemo sebe i svoje vrednosti (koje smo od roditelja stekli učenejm po modelu) svuda oko nas i na svakom mestu.
​
Zašto je bitno da znamo da je psihopatija nesvesno izabrana reakcija na ponašanje roditelja? Iako smo mi od psihopata povređeni pa povređeni bez obzira da li svesno ili nesvesno. Bitno je iz tačke izučavanja tih poremećaja i eventualnog sprećavanja nastajanja novih ili zaceljivanja starih. Jer bi tako bilo bolje i njima i nama. Psihopate je ekstremno teško tretirati psihoterapijom, jer uvek svoju nesvesnu težnju da varaju i lažu, inkorporiraju u psihoterapijski proces i zato nema napretka. A lekovi ne postoje i neće postojati, jer je to karakaterni poremećaj, a ne biohemijski disbalans ili anatomski nedostatak ili genetska mutacija.