Nenad Petrović

U poslednjih 50 godina izražen je trend opadanja testosterona kod muškaraca. Zašto se to dešava i koje su posledice po pojedinca, društvo i civilizaciju?
Testosteron opada iz više razloga.

Sedalni način života. Sve je više i više ljudi koji su po kancelarijama. Tamo sede i rade za kompjuterom. Ne kreću se. Odu u tu kancelariju i vrate se kući isto sedeci u autobusu ili kolima. Kod kuće sede i gledaju televiziju. I tokom tog celog dana kad sede unutra, izloženi su manje suncu i svežem vazduhu. Pokret i sunce su medju glavnim pokretačima lučenja testosterona. Što smo manje napolju i manje se krećemo to nam je manji nivo testosterona (to utiče i da nam je slabiji imunitet, veća šansa za insulinsku rezistenciju i veća verovatnoca za depresiju, poremeti se cirkadijalni ritam po kom se obavljaju svi fiziološki procesi u organizmu, ali to mi trenutno nije tema, iako je jako značajno).

Sa padom nivoa testosterona pada i moć kvalitetnog odlučivanja i liderstva muškaraca. A to znači da će manji broj žena biti zainteresovan za takve muškarce. Jer po prirodi muškarac i žena su komplementarni i žena prati koliko muškarac vodi. Ona može da bude bezbedna i opuštena u svojoj ženskoj ulozi samo ako ima dovoljno kvalitetnog muškarca čije manjkavosti ona neće da popunjava.

I deca sve više sede po stanovima i igraju igrice, manje su napolju ds trče po suncu. Kad sam ja bio dete apsolutno svi iz kraja smo svaki dan se jurili napolju i bili zadihani, znojavi i crveni od sunca. Nije bilo toliko debele dece. Sad vidjam decu izađu napolje jednom u nedelju dana, sav beo kao vampir i debeo od igrica i cokolada.

Današnji prosečan muškarac od 25 godina u svetu ima testosterona koliko je pre 50 godina imao prosečan 60- ogodisnjak. Toliko je dramatičan pad. Kad imaš manje testosterona to podrazumeva i da si slabiji fizički pa slabije štitis ženu. Podlozan bolestima. Da imaš manje mišićne mase. Da si manje odlučan i manje kompetitivan. A time ćeš se teže izboriti za svoje u društvu. Manje testosterona podrazumeva i ogromne stvari kao što je manji broj spermatozoida i njihova manja pokretljivost, a to znači teže pravljenje dece i teže razmnožavanje. Najmanje dece ima u Evropi i Americi, a to je delom zato što tu muškarci najviše sede u zatvorenom. Nije samo stvar kontracepcije.
Nivo testosterona se smanjuje i zbog raznih hemikalija u vodi i hrani koju pijemo i jedemo svaki dan. Voda iz plastičnih flaša, viršle, pavlake, cipsevi, cokolade, koka kole…sva ta procesuirana hrana.

Testosteron se smanjuje i zbog stresa. Kortizol hormon stresa snižava nivoe testosterona. A kako da ne budemo u stresu kad smo većina nas po gradovima gde je konstantna buka, zagađenje, jurnjava po gradu i trpljenje raznih likova na ulici ili poslu.
Manjak sna isto loše utiče na lučenje testosterona. Melatonin, hormon sna je u direktnoj vezi sa testosteronom. Nedovoljno spavamo. Koliko sam samo ljudi u mom okruženju čuo:” Malo mi je 24h dnevno da sve pozavrsavam šta treba”,” Eh da je duži dan…” I tako u nedogled. Ali da bismo završili sve što treba tokom dana, mi to ustinemo od sna.

Manjak testosterona takođe utiče nepovoljno na erekcije kod muškaraca. Tek je to posebna tema i sa stanovišta pojedinaca i sa stanovišta nacije i civilizacije.
Što je muškarac manje muškarac, tu ulogu popunjava žena zbog komplementarnosti. Dopunjavamo se. Tako da niži nivo testosterona kod muškaraca u poslednjim decenijama utiče da žene dobijaju sve više muskih odlika. Inicijativnost, borbenost, agresivnost, dominantnost, vodjenje…a kad žena ima te odlike pitanje koliko joj onda i treba muškarac. Mlakonja sa malo testosterona sigurno ne. To onda utiče na to da se manje porodica formira. Jer žena neće brak gde će sve sama da radi i sve sama može. A kad je porodica kao glavni stub civilizacije poljuljana …to menja sve.

Koreni svega ovoga su krenuli da se puštaju kad su krenule industrijske revolucije. Počele su da se prave fabrike krajem 18.veka kad je Dzejms Vat izmislio parnu mašinu. Fabrke zahtevaju obučenu radnu snagu. Nisu kao poljoprivreda. Nova privredna grana se stvara – industrija. Zato kreću da se otvaraju škole da se deca ubace u sistem i obrazuju, ali sede po školama dok se obrazuju. Kad odu iz škole ili sa fakulteta na posao u fabrike, često tamo sede u administraciji, rade papire. Sve više ljudi dolazi tada sa sela u gradove i ulaze u sistem. U škole i fabrike. Gde se sedi. Pravi se građansko društvo. I sistemi naslonjeni na te fabrike sede isto prete6zno po gradovima. Kao npr sudstvo , prosveta, trgovina….

Sedenje i pomenuta loša ishrana ne utiču ssmo ma testosteron, vec i na češće javljanje bolesti kao što su kancer, dijabetes, depresija i anksioznost..
To je kratak istorijat. A tendencije i predviđanja za budućnost…nije najbolje. Savet za pojedinca – budi što vise napolju i kreći se. Jer je naše telo dizajnirano da se kreće. Odstupanje og te primarne funkcije pravi podlogu za bolesti. Ovo se odavno razmahalo.