Nenad Petrović

Nek sačeka moj Poetum malo, imam ja i druge aspekte života kojima se zanimam i na koje trošim vreme, uživajući.

​Neki najopštiji princip u organskom delu Prirode, znači u živoj materiji,  biološki princip, kod svega što je živo pa i nas ljudi, je – princip čuvanja. Mi smo u permanentnoj konzervaciji. Mi ljudi čuvamo energiju, tera nas organizam da smo lenji, da spavamo i jedemo, odmaramo. Leškarenje i češkanje. Bištanje i masaže. Uvek bismo to pre odabrali nego nekomfor i moranje posla i cimanja. Mi ljudi čuvamo energiju (višak kalorija iz hrane) u obliku sala. Čuvamo živote, našim ponašanjem. Opreznošću i procenjivanjem ljudi i situacija. Strah je evolutivni mehanizam opstanka koji je u službi očuvanja našeg života. Strah je potpuno biološki opravdan i nije patologija. Služi da nas skloni od opasnosti, nepoznatog i da nam očuva život. Naši geni žele isto da se očuvaju, održe. Pa u skaldu sa tim nam je Priroda podarila orgazme, sladostrašća i ljubav da u učestalosti tih lepih doživljaja produžimo vrstu. Naša Priroda je pametna i dala nam je užitak da bismo se “navukli” i što češće upražnjavali “one” stvari. I time povećali šanse za opstankom. Nagon za samoodržanjem (Frojdov Eros, u dinamici sa Tanatosom) je deo opšteg principa organske materije i svega živog da se čuva.

I sad, u skladu sa tim je naše ponašanje, naša sekusalnost i čak naši odvojeni, različiti polovi. Znamo za hermafrodite, za bića koja imaju oba pola kao npr puževi. Hermafroditi su uvek beskičmenjaci i drevniji na evolucionoj lestvici organizmi. Bakterije, sunđeri, puževi i razne druge vrste koje su na scenu života stupili pre nas homo sapinesa su hermafrodti ili bespolna bića. Ali.

Kako se život prema zakonima entropije (pod nju potpada i evolucija) usložavao, tako se i naš organizam usložavao i naše ponašanje. I u jednom trenutku u istoriji su se razvile i podelile polne uloge. Znači polovi nisu postojali kad su oblici života bili jednostavni. Ali se onda razvijaju i usložavaju. Verovatno taj hermafrodit ili bespolno biće nije mogao da vrši složene funckije da bi opstao i onda smo se podelili u polove. I prema polovima smo dobili uloge ko šta treba da radi da bi bio optimalan nivo mogućnosti da opstane život. Znači da se život sačuva. Ušli smo u minimalnu zajednicu, to su dva bića – muškarac i žena, jer što nas je više veće su šanse da se posvađamo i razdelimo i time smanjimo šanse za opstanak i konzervaciju naših gena. Što nas je manje, veće su šanse da se sjednimo u polnom činu i očuvamo gene i život. Zato se ti prvobitni hermafroditi nisu umnožili u mnogo polova, nego minimalno – u dva pola. 

I muškarcu je ta mudra Priroda namenila aktivniju ulogu od ženske. I prema tome su se oblikovali optimalni nivoi hormona i nagona, instinkata. I obrazovalo ponašanje oko tih polova.

Znači, npr hinduizam i bramanizam i budizam su tačni ako pitamo evolucionu biologiju da smo prvo bili jedno, a onda smo se odvojili po polovima i krenuli da se večno tražimo da bismo se sjedinili u idealnom. Simbolično i bukvalno. Zar nije lepo kad se sva učenja, bilo religijska ili naučna slažu?! Svi znamo duboku komplementarnost jina i janga. Koja vodi u celost, u jedinstvo. Jedno bez drugog ne može i ne opstaje. Prapostojanje i praizvor.

I tako podeljeni u polove i polne uloge mi opstajemo. Kao pojedinci i kao vrsta. Naše ponašanje i aktivnosti su organizovani oko komplementarnosti seksualnosti. 

Muški princip je da daje, ženski da prima. Kako fizički i bukvalno, tako i simbolično i energgetski. Muški princip je aktivan, ženski pasivan. 

Neka kulturološka, ali opet eksplicitno prećutana norma, zasnovana na biologiji je da je muška vrednost koliko može da dobija (te retke, dragocene ženske stvari), a ženska vrednost je koliko može da odbija (udvarača i sve što ide uz to). Znači tražena je i može joj se da odbija i bira najbolje.

Muška seksualnost je otpuštajuća (milijarde spermatozoida izlaze ejakulacijom i polnim činom), ženska energija je čuvajuća (jedna jajna ćelija). I zato što je tako retka je dragocenija. Zato je ženska seksualnost organizovana oko čuvanja. Ne da lako žena. I u ekonomiji vlada isti princip ponude i potražnje. To je zapravo opštiji princip u Prirodi nego što mislimo. Da što nekog proizvoda ima manje na tržištu, utoliko je skuplji i/ili vredniji. A kad nečeg ima mnogo, onda mu pada vrednost, jer se svuda može naći. Takav je i odnos sa muško-ženskom seksualnošću. Spermatozoida ima bezbroj i imaju manju biološku vrednost nego jajna ćelija. Pa je u skladu sa polnom razlikom u seksualnosti – razlika i u ponašanju. Devojke se stalno čuvaju, dok muškarci nasrću. To nam je polna priroda. I pomalo društveno dodatano ojačano stigmom i osuđivanjem ili ohrabrivanjem. Kao opomenama koje dolaze od starijih u službi čuvanja i  očuvanja gena i života.

Žena je fizički zavisna od muškarca nakog polnog čina (koji treba da rezultira trudnoćom). Zato svaka žena, bila toga svesna ili ne, pažljivo bira s kim radi one stvari. Jer kad zatrudni je u mnogome zavisna od muškarca. Kako ona, tako i plod koji je začet. Muškarac može da ode i da se nikad ne vrati. Ali je tu ženski princip da se tokom seksa izluči oksitocin koji ženu nagoni na maženje i ljubav nakon seksa. Jer time nesvesno i hormonalno vođena ona povećava šanse da zadrži muškarca (od koga postaje zavisna kad zatrudni). Ljubav uvek više žene nekako potenciraju, emotivnu povezanost…to su oblici ponašanja koji žweni povećavaju šanse da tako noseća zadrži muškarca blizu sebe. Jer muško prisustvo joj povećava šanse da očuvanjem i održanjem, kako nje, tako i pola.

Žena svojim telom, unutrašnjim organima čuva plod kad je najranjiviji. I to je u ženskoj čuvajućoj energji. Žene se uvek tokom života manje izlažu rizicima. Muškarci vođeni testosteronom uvek više rizikuju. To je muškarcima potrebno za opstanak ploda koji njihova žena nosi. Moraš da procenjuješ i rizikuješ da bi nešto uradio. Dok žena mora da čuva da bi opstala. I u tom balansu energija je komplementarnost. Dupunjemo se tako razjedinjeni po polovima i polnim ulogama. U komunikaciji i poslovima. 

To su neki opšti principi i odnos muške i ženske seksualnosti i ponašanja organizovanih oko toga.