Nenad Petrović

I tako ide život a u njemu ja upoznajem mnogo ljudi sa različitim životnim pričama. I sa različlitim životnim problemima ili “problemima”. Nekoliko ljudi sam u životu upoznao koji imaju stalno hladne šake i stopala. I to su sve žene. Ne znam što, da li se muškarci ne žale, ćute i trpe, a žene su te koje se i požale, pa možda zato sam samo žene upoznavao kojima su neprestano hladne šake i stopala. Ili jednostavno stvarno samo žene pogađa da su im hladni udovi. Ne znam. Mada nije ni presudno bitno kog su pola, jer hoću da predstavim moje viđenje hladnih šaka i stopala.

Moja drugarica u sred leta spava u čarapama. Cirkulacija slaba. Zdrava je i prava, ali sedi pored mene tokom letnjih žega i vidi moje bose noge pa kaže: “Gledam ti, Nenade, noge – bos si. Da sam ja tako bez čarapa smrzla bih se”. A leto je, ljudi. 40 stepeni Celzijusa. Koje čarape. Iskočio bih iz kože od vrućine.
Druga drugarica sa plesa kad god je uzmem za ruke da plešemo i da se vrtimo, njoj su hladne ruke. Okej, kad je zimi hladno njoj je nepodnošljivo hladno i ne dolazi na ples, dok je nama ostalima samo hladno, ali živi se i pleše se u toj sali. Nije nam stao život kao njoj.
I još tako nekoliko primera…

Hladna stopala i šake su indikator za neke vrste kancera, za anemiju, za probleme sa tiroidnom žlezdom, za neke autoimune bolesti… Znači – ne valja. Hladne šake i stopala su kao glasnici koji najavljuju druge bolesti.

Zašto su im hladna stopala i šake?!

Naš organizam kad percipira da je ugrožen aktivira mu se autonomni deo nervnog sistema simpatikus. A simpatikus tako radi da čuva naše vitalne organe: srce, mozak i pluća. Kako ih čuva? Tako što povuče krv i smanji dotok krvi i oslabi cirkulaciju u perifernim organima, to su udovi, a dovlači intenzivno krv u torzo, vrat i glavu gde su smešteni vitalni organi od značaja za život: srce, pluća i mozak. 

Dakle, organizam čuva organe koji su potrebni za opstanak. I kad prođe opasnost, onda se cirkulacija vraća u normalu, a organizam se vraća u redovno stanje funkcionisanja. 

A to za ovu našu priču o hladnim stopalima i šakama znači da je u udovima (rukama i nogama) smanjena cirkulacija, jer organizam čuva vitalne organe. Krv se ne preraspodeljuje ravnomerno, već odlazi ka glavi i torzou, a smanjuje u udovima. To je prirodna reakcija organizma na stres. Tako se kroz aktivaciju simpatikusa u fight or flight modus povećava šansa za opstankom.

Ali, pitanje je sad: od koga ili čega nas organizam čuva kad mi nismo ugroženi? Zašto naš organizam aktivira simpatikus koji čuva vitalne organe, a smanjuje cirkulaciju u udove i periferne organe, kad mi u okolini, u sadašnjosti uopšte nismo životno ugroženi? 

Ako je takva situacija, naš organizam nije pogrešio i slučajno aktivirao aparat za opstanak – simpatikus. Ne ne. Možda naš organizam nema na šta da u sadašnjosti u okolini reaguje i nema nečega što ugrožava opstanak, ali zato sigurno ima u prošlosti. Neka trauma i stres. Kad se stres zapamti (a naše telo ima težnju da sve pamti i beleži u svesno ili nesvsno, svejedno, ali pamti i memoriše), on je memorisan trajno i zauvek. I taj memorisan stres je trauma.

I dokle god je prisutna trauma u nama, dotle je i reakcija na traumu prisutna – hladna stopala i šake. 

Znači: hladna stopala i šake su sadašnja i trajna reakcija na trajno memorisanu traumu iz prošlosti.

Hladna stopala i šake jasno sugerišu da je cirkulacija povučena iz perifernih udova i organa, da bi se čuvali vitalni i od životnog značaja organi. To je nesvesni i instinktivni manevar našeg organizma radi opstanka.

Šta mi možemo da radimo sa ovim saznanjem i informacijama? Kako da ih korisno upotrebimo? Da ne bude baš da pametujemo i prosipamo znanje deleći savete naokolo, možemo sebe da regulišemo ako su nam hladna stopala i šake. Jer stvarno nije prijatno da spavamo u čarapama i da se smrzavamo zimi iako smo u jakni i čizmama. Pošto je uzrok psihološkog karaktera, nama treba i psihološko rešenje – a ja znam za psihoterapiju. Možda neko drugi zna više ili nešto drugo, ali po ovome kako sam predstavio treba da se regresiranjem u prošlost razreši ta rana trauma koja uzrokuje trajno aktiviran simpatikus (koji povlači cirkulaciju sa periferije organizma). Kad se uzročnik razreši, tada i reakcija kao posledica nestaje. Znači, ne trebaju nam čarape, ne trebaju nam lekovi za cirkulaciju. Potrebno je ugasiti trajno pojačano aktiviran simpatikus. On se “gasi” tako što razrešimo traumu iz formativnog perioda. Jer je aktiviran simpatikus samo reakcija na traumu (koja god da je iz detinjstva ili perioda kad smo bili beba).

Pojačavanjem cirkulacije neće nam samo biti toplo i prijatno, nego će i putem krvi dolaziti više hranljivih sastojaka u udove i periferne organe. Biće nam prijatno u svom telu. Što nam je imperativ kvalitetnog života.