Nenad Petrović

Neka nas za početak ne zaplaše ti fensi termini. Biohakovanje je kad naše znanje iz biologije i srodnih nauka upotrebimo u našu korist. Znajući neke biološke mehanizme delovanja i biološke zakone, možemo da ih stavimo u našu službu, da nam doprinesu kvalitetu i dužini života.  Kao što je pisao jedan od mojih omiljenih filozofa još u 16.-om veku Frensis Bekon, da usmerimo zakone prirode prema nama, da upotrebimo prirodu za nas, jer prirodu ne možemo da pokorimo, možemo da joj se priklonimo i znajući njene zakone da je kanališemo da nam doprinesu. I Tesla je to slično pričao. Krotio je moći prirode.

Epigenetika je nauka koja se bavi proučavanjem kako sredina u kojoj živimo (kojoj smo izloženi) utiče na ekspresiju naših gena. To znači da mi možemo da imamo određene gene za neku npr šizofreniju, ali oni se nikada neće aktivirati, ispoljiti i manifestovati, ukoliko nemamo okidač da se oni aktiviraju. A taj okidač je stres. Nikada neće biti aktivni geni za neku bolest, ako vodimo lagodan i kvalitetan život, iako posedujemo te gene. Ali se geni mogu preneti generacijama naših potomaka dalje u budućnost, sve dok neko tamo naš posle recimo 29 generacija ima težak život, rat, siromaštvo, teško detinjstvo i tada je on podoban za aktivaciju tih eventualno loših gena. Tada se menja ekspresija njegovih gena, i utišan i pasivan gen npr za šizofreniju, može da postane aktivan. Da mu se promeni ekspresija. Epigenetika – etimologoja i morfologija reči je “epi” na Grčkom znači “iza”, “genetika” je “nasleđeno, nasledstvo”. Epigenetika je nešto što je iza, još jače i snažnije od gena (nasledstva). Nešto što upravlja genima.
I onda mu biohakovanje epigenetike dođe kao upotrebljivanje znanja iz epigenetike u našu korist. 

Glavni epigenetski mezanizmi su DNK metilacije, histonske modifikacije i nekodirajuće RNK akcije.  I opet neki fensi pojmovi i termini. Nećemo da ulazimo u te biohemijske procese. Ali da pomenem da je jednostavnim rečnikom metilacija kad se supstanca iz metil grupe (npr CH4) veže za gen i onda je taj gen pasivan, utišan. To je njegova ekspresija. On ne vrši celu funkciju. I još jedan projam je acetilacija, kad se supstanca iz acetil grupe veže za neki gen, onda je taj gen acetiliran, a to znači da je aktivan. Acetilacija potpada u histonske modifikacije, ali to trenutno nije bitno za ovu našu priču.

Glavna fora je da se te metilacije i acetilacije tj pasiviziranje i aktiviranje gena ne vrši potpuno mimo naše svesti i volje. Menjenje ekspresivnosti gena zavisi od sredine i okoline kojoj smo izloženi. I ako smo pod stresom, dolazi do aktivacije loših gena i pasivizacije dobrih. Da se tako jednostavno izrazim. Ali možemo svesno i s namerom da se izmestimo iz stresne okoline.

Kad znamo i imamo svest šta nam je stres (nespavanje, loša hrana, nekretanje, težak šef, svađe sa ljudima…) mi možemo da se trudimo da ga izbegavamo i time poboljšamo naš epigenom.

Slika nije crno-bela. Acetilacije nisu nužno loše ili dobre, kao što nisu ni metilacije. I ako nam se dešava npr pozitivno iskustvo, opušteni smo, voljeni i imamo nadu, srećni smo…to se očitava na nekim našim genima kao metilacija, a na drugim kao acetilacija. Zavisi koji su geni. Stres se može očitavati na genima za imunitet kroz metilacije, koje pasiviziraju ekspresivnost gena za jak imunitet, i tako nam pada imuntet,  ali taj isti stres se može očitavati kao actilacija za gene koji kontrolišu ispoljavanje npr šizofreniije ili bipolarnog poremećaja i time se aktiviraju geni za šizoreniju i čoveku se to pokazuje kao simptomi šizorenije.

I to sve u ovoj priči znači da možemo da upotrebimo znanje i tako kontrolišemo rad naših gena, a time i naše potomke. 

Kvalitetna ishrana, smanjenje stresa, redovno i dovoljno spavanja, vežbanje…utiču pozitivno na gene kroz epigenetske mehanizme. I tako smo upotrebljivanjem tog znanja odgovorni ne samo prema nama, već i prema našim budućim potomcima, jer radimo šta treba da im prenesemo kvalitetne gene. Nismo sebični i ne bavimo se samo nama.

Sada već nadam se rasplašeni ovim pojmovima i mehanizmima, možemo da ih upotrebimo za našu korist. 

P.S.
*Ja najviše na temu epigenetike od autora čitam Brusa Liptona i Artura Džanova. Tako da ih svakom preporučujem. Dobar mi je i Moše Sif. 

*Postoji razlika između na jednoj strani metilacija i acetilacija gena i na drugoj strani mutacija gena. Metilacije i acetilacije su epigenetski mehanizmi što znači da menjaju eskpresivnost gena, ali ne i sam gen. Ne menaju suštinu i sadržinu gena, več naređuju genu kako će da se ispoljava ta sadržina tj kako će da se ekspresira. Mutacija gena, na drugoj strani je, kad gen promeni suštinu, strukturu (ono šta on jeste) i postane neki drugi gen, koji kontroliše nešto drugo. Mutacije se dešavaju posle niza generacija metilacija i acetilacija. Mutacije, acetilacije i metilacije se dešavaju pod dejstvom okoline. Ako promenimo okolinu, promene se geni i ekspresivnost gena.  A sve to je zapravo evolucija. Kako jedna vrsta nastaje iz druge. Ako dugi niz generacija je promenjeno stanište tj okolina npr ptica senica koje je Darvin izučavao na Galapagosu. Promenjeno je zbog toga šta jedu senice na tom ostrvu Galapagos, onda se menja i njihov kljun sa kojim sad jedu drugačije gliste. Izdužuje se da bi dohvatile glistu. To se dešava da bi opstale u novim životnim okolnostima. Ali ta promena kljuna utiče i na gene koji kontrolišu boju, oblik i dužinu kljuna. I u određenom trenutku kroz niz generacija i godina se kljun senica promenio, uodnosu na senice davno pre, a isto tako i geni su mutirali, jer su se promenili pod dejstvom okoline i onoga šta te ptice senice jedu. Promene okoline prate promene stila života, a promenjen stil i način života prati promene na genima. Geni nisu striktno determinisana datost koja se ne menja, baš naprotiv. I tako od te senice nastane nov varijetet i podvrsta, a posle niza i niza generacija i godina se ta ptica preoblikuje u skladu sa promenama okoline i sredina, malo po malo, u drugu vrstu. I to nam je evolucija. Za koju je više bio u pravu Lamark, nego Darvin. Lamark je živeo pre Darvina pedesetak godina i shvatio je te promene i rekao da je evolucija promenjljiva kategorija. Da žirafa zato što jede lišće sa visokih grana izvijajući se nagore ima tako dugačak vrat i da se to menja u skladu sa promenom staništa žirafe. Rekao da je žirafe promene stanište, okolinu, i da jedu lišće sa niskih grana koje ne izuskuju izvijanje i izduživanje vratova, da bi posle niza i niza generacija i godina, žirafama se vrat skraćivao. Što bi se svakako odrazilo na gene žirafe koji su zaduženi za oblik, boju i dužinu vrata… Jer svako ponašanje i način života imaju uporište u genima. Geni kontrolišu ponašanje i pod njihovim uticajme se dešava, ali geni se menjaju pod promenom života. I ta relacija je dvosmerna.

*Folna kiselina i folati u hrani uz kompleks vitamina B pomažu regulaciju metilacija u ljudskom organizmu.