Nenad Petrović

1868. godina je značajna za Japan, jer se tada prekida jedan način organizacije društva i prelazi u savremeno uređenje i organizaciju. Te godine Japan prestaje da bude Šogunat, koji je bio po uređenju feudalan, i kreće savremenizacija društva, građenje pruga, industrijalizacija, otvaranja prema svetu do tada striktno zatvorenog japanskog društva. 

Japanom su do tada vladali de jure (zvanično i nominalno) carevi, ali de fakto (činjenično stanje na terenu) vladali su Šoguni.  Šogun je komandir, glavni zapovednik koji je upravljao. Tadašnji japan (od 12.-og do 19.-og veka) je imao feudalni način organizacije društva. Isto kao i Rusija je dugo zadržao taj sistem u odnosu na ostatak civilizovanog sveta. Gospodar feuda se zvao Daimio.

Današnji Tokio je i tada bio prestonica Japana, ali se zvao Edo. Centar svega je bila čast. Visoko-staležni plemići koji su bili vojno obučeni su se zvali Samuraji. Oni su se ponašali po Bušido kodeksu koji je najviše isticao kao vrednosti čast i lojalnost. Samuraji su bili bespogovorno lojalni i u službi njihovih gospodara koji su nazivani Daimio. Samuraj koji je prekršio kodeks časti – Bušido bio je u obavezi da izvrši Sepuku, ritualno samoubistvo. Samuraji koji bi izgubili daimia, tj gospodara, nazivani su Ronini. Razlika Ronina i Samuraja je da li ima ili nema gospodara. Samuraji koji su ostali bez Demia bi postajali i Sensei (učitelji). Svi oni, Samuraji, Ronini, Senseii i Šinobiji su se bavili i lekarstvom, umetnošću, naukom i raznim drugim disciplinama koje nisu vezane samo za ratovanje. Samuraji su zapravo imali pandan u tadašnjoj Evropi, u Evropi su to bili vitezovi. Postojali su i Šinobiji, Njih mi Zapadnjaci nazivamo Nindže, naziv koji je potekao u Americi. Šinobiji se, za razliku od Samuraja i Ronina, nisu pridržavali Bušida. Često su bivali i špijuni i radili po zadatku za koga šta treba, pa po završenom poslu se vraćali na život bez gospodara ili zapovednika. Visoko-uticajni, stariji, muški članovi društva su Senpai. 

Japan je kroz celu svoju istoriju bio zatvoreno i nazadno društvo, puno sukoba i konflikata. Nisu ni sa kim trgovali nitii komunicirali osim povremeno sa protestantskim zemljama, a tu najviše sa Holandijom, koja je isto pomorska sila kao Japan. Samo sa protestantima, jer su imali sličnu ranu etiku. Ostali su im bili smešni i ne vredni saradnje kao neozbiljni. Vekovima jednini kontakt sa spoljnim svetom Japan je imao samo preko Holandskih brodova koji su povremeno priistajali na japanske dokove.

Danas je Japan visoko-tehnološki razvijena zemlja. Privreda im je orijentisana na industriju i izvoz. Imaju najveću stopu samoubistava na svetu, ali i najduži prosečni životni vek, koji se pripisuje tome da su Japanci uvek u grupama i veoma društveni, iako u prvi mah deluju hladni. Zapravo su uzdržani, ali i društveni. Socijalizacija doprinisi mnogo dužini i kvalitetu života. Imaju javeći broj stogodišnjaka na svetu. Karaoke su nastale u Japanu, a česta praksa je da posle posla kolege idu zajedno u kafanu da se opuste uz piće i zapevaju na karaokama. Sitne su građe ponajviše zbog ishrane. Znamo da jedu pirinač, ali nove generacije i ne toliko. Današnji Japan je ogroman i neobičan spoj anahronog i tradicionalnog na jednoj strani i visoke tehnologije i industrije na drugoj strani. Najzastupljenije religije su Šintoizam i Budizam, iako je najveći broj japanaca religiozno neodređen.


P.S. 
Izvor teksta su godine i godine prića sa mojim bratom koji je Završio Japanski i japanologiju, razne dokumentarne emisije i serije, japanorame, mange…