Nenad Petrović

Odnos Dobra i Zla se provlači kroz čovečanstvo dugo. Biblija, religije,  filozofija, nauka, umetnosti kao poezija, razorni ratovi ili dugotrajni mir i stanje prosperiteta, stvaranje država kroz istoriju ili uništenje naroda, izdaja i prevara ili ujedinjene oko plemenitih, altruističkih ideala, mržnja i zavist, ljubav i pažljivost prema drugom… razni su pojavni oblici Dobra i Zla.

Moj današnji pogled na odnos Dobra i Zla će biti kroz lupu koja je meni najprijemčivija, najverodostojnija i pruža najjasniji, najistinitiji i najpotpuniji uvid u temu. 

Mnogi od nas su čuli da nema destruktivnije životinje na svetu od čoveka, iako je samo ćovek sposoban da neguje svoje i brine o njima kao nijedna druga vrsta. Samo mi imamo bolnice u kojima pomažemo pripadnicima naše vrste i organizacije tipa Crvenog Krsta ili Narodne kuhinje. Ali zato mi kao homo sapiens imamo najveći kapacitet za razaranje epskih razmera. Samo je homo sapiens imao Svetske ratove gde su miloni poginuli. Antilopa, delfin ili srndać nemaju ni ratove, a kamo li Svetske ratove. Mislim da je homo sapiens jedina vrsta koja ubija (imamo taj nivo kapaciteta za Zlo) , a da to nije da bismo se prehranili i direktno opstali i preživeli.  Lav kad je gladan ubija da bi jeo. Ali kad je sit – teško. Životinje i sve druge vrste, a da nisu čovek, ne idu u lov i ne ubijaju iz zabave ili dosade. Samo čovek ide u lov. Ali, ali, ali… Dešava se povremeno i retko da samo čovekoliki majmuni imaju međusobno ratove, da osvajaju međusobno teritorije i progone drugu grupu majmuna sa svoje teritorije. I to samo šimpanze i bonobo majmuni. A to je, ubeđen sam, jer su nam najviše bliski genetski, a to podrazumeva da imaju i slično ponašanje našem ponašanju. Jer geni određuju ponašanje. Šimpanze su genetski srodnije nama čoveku nego drugim majmunima npr gorilama. I mislim da su šimpanze u ranom paleolitu, gde smo mi nekada davno bili. Paleolit je razvoj u čovečanstvu za koji je karakteristično da smo tada krenuli da koristimo kamen kao oruđe i oružje. Paleolit (paleo-staro, lit-kamen). Paleolit je starije kameno doba. Korišćenje oružja i oruđa je ogledalo moždane razvijenosti i složenosti. Koliko nam je mozak složen i razvijen, toliko su nam kompleksna oružja i oruđa (sredstva za rad i alat, evo ja upravo na lap topu radim, da kažem da mi je oruđe, a lap top je složeniji od kamena). Pored tog korišćenja oružja i oruđa, isto samo šimpanze imaju ratove, ili da dođem do poente – imaju kapacitet za Zlo. Zašto samo homo sapiens i šimpanze imaju ponašanja (ratovi i korišćenje oružja i oruđa) koja nisu karatkteristična za druge vrste? Zato što imamo nešto zajedničko  slično, pored gena, i to uslovljava da imamo zajedničke karakteristike. To je stepen razvoja i složenosti mozga.

Moje ubeđenje na osnovu znanja koje imam iz nauke i posmatranja, čitanja, slušanja i gledanja o životinjama i pre svega nama čoveku, me navodi na razmišljanje i zaključak. Da kad nam se uključi i podstakne rad simpatskog autonomnog dela nervnog sistema (simpatikus), da tada možemo da aktiviramo kapacitet za Zlo. To je povod. A taj kapacitet je veliki koliko smo moćni, intelignetni i kreativni. Simpatikus se aktivira nezavisno od naše volje kad smo životno ugroženi. To je kad smo gladni, iscrpljeni ili na ratištu. To se sve podvodi za naš organizam kao životougrožavajući stres. Tada nam se aktivira simpatikus (modus borbe, opstanka, preživljavanja). On je okidač za Zlo, i onda je Zlo onakvo koliko smo intelignetni i kreativni. Mi svakako upotrebljavamo inteligenciju i kreativnost, samo kad nam se aktivira simpatikus, mi je upotrebljvamo da preživimo. Ukrademo, ako smo gladni (tera te aktiviran simpatikus da bi preživeo i opstao) ili lažemo, manipulišemo i obmanjujemo (stres u detinjstvu (zapostavljanje, maltertiranje, odbacivanje, zlostavljanje). Stres se pamti zauvek, a kad je trajno u nama prisutan u vidu nesvesne memorije, onda nam je stalno aktiviran simpatikus i stalno možemo da manifestujemo kapacitet za Zlo), Zlo su i mržnja i zavist, a ne samo ratovi. Mržnja i zavist su isto adaptivni mehanizam na stres, gde se naš organizam adaprirao na stres kroz mržnju i zavist, samo mržnju je umesto na izvor stresa (na roditelje u detinjstvu zbog onoga šta su nam uradili) usmerio na sadašnjost i nedužne ljude u našoj sadašnjosti (prijatelje, kolege, komšije). Mi smo se izvorno adaptirali na traume i stres (roditelji) u detinjstvu da bismo preživeli roditelje, ali taj obrazac ponašanja nam je ostalo u sadašnjosti i vodi se kao “eto takav je….zao, mrzi, zavidan” ili kao ljudska osobina, crta ličnosti.

Dakle, kad nam je jako aktiviran simpatikus mi imamo biološki razlog da manifestujemo, emitujemo i plasiramo naš kreativni i inteligetni  kapacitet kroz jezik simpatikusa, a to su mržnja, nasilje, bes, agresija i destrukcija uopsšte. Jednačina je:

Aktiviran simpatikus (od stresa) + Inteligencija = Destrukcija (Zlo)

Simpatikus se aktivira u uslovima preživljavanja, a ti uslovi su stresni. I mi smo se mobilisali i aktivirali da rešimo stres i da opstanemo i preživimo. Kad smo strašno ugroženi, mi smo tada destuktivni po okolinu, a nekad i  po nas. Čovek koji je u stanju da započne rat, je pod stresom i ugrožen od nekoga sa strane ko mu je aktivirao simpatikus. Rat je onoliki i onakav koliko je stres tog pojedinca. Ako je taj pojedinac Hitler, onda je rat gadan. Hitler (i svi njemu slični, Aleksandar Makedonski ili Napoleon) je imao aktiviran simpatikus od stresa u detinjstvu. Upotrebio je inteligneciju i kreativnost za rat. Usmerio je aktivnost preživljavanja (rat) na nedužne ljude, a ne na pravi izvor stresa (roditelje). Kreativnost i inteligenciju je upotebio za manipulaciju u vidu propagande da pridobije i nagovori sunarodnike da bi ratovali njegove ratove, tako što je dehumanizovao i veštački napravio neprijatelja u toj propagandi (Jevreji, Sloveni…). Sunarodnici su mu poverovali mnogi i kao da su i oni bili životno ugroženi i pod stresom i aktiviranog simpatikusa pa su se u skladu s tim ponašali prema veštački napravljenom neprijatelju.  Hitler je napravio ceo ambijent, uslove u društvu, kod ljudi, svuda…direktno i u saradnji sa drugima za taj rat. Tadašnja Nemačka je bila odraz Hitlerovog uma i stanja svesti. Tako je uvek i svaka država samo eksternalizacija stanja uma lidera. I ne samo država već npr i radna organizacija ili kolektiv na poslu, ili neko udruženje.

Suprotna strana Zla je Dobro. Nek bude da je Dobro briga za druge, ljubav, pažnja, nega..ili da kažem stvaranje. Konstrukcija (stvaranje) je opozit od destrukcije (razaranja).

I konstrukcija u jednačinj ima istog činioca kao destrukcija, a to je inteligencija (kreativnost), ali onaj drugi činilac je suprotan, Umesto da nam bude aktiviran simpatikus kao odgovor na stres i preživljavanja, u stvaranju i konstrukciji (Dobru) je aktiviran parasimpatski deo autonomnog nervnog sistema – parasimpatikus. On je aktiviran kad smo opušteni, voljeni, laki i rasterećeni, bez stresa. I u takvim uslovima mi stvaramo i pravimo (konstrukcija)…decu, porodicu, biznis, državu, umetnost, zgradu. Mi smo konstruktivni, a ne destruktivni. Ne možemo da očekujemo od čoveka kome je aktiviran simpatikus da bude konstruktivan, jer ko će da stvara dok mu je život ugrožen (od gladi, od roditelja od čega god). Možda je u našoj zemlji natalitet mali upravo jer smo pod stresom aktivirali simpatikus. I taj stres je realan od realnih stvari kao nemaština, ali mi je ovde akcenat više na deo stres koji dolazi od opšteg stanja svesti i kolektivnog neraspoloženja koje je možda proizvod propagande iz medija koja formira javno mnjenje.

Aktiviran parasimpatikus (od ljubavi) + Inteligencija = Konstrukcija (Dobro)

To je priča o Dobru i Zlu. O Konstrkciji i Destrukciji. I o pojavnim oblicima (fenotipu) Dobra i Zla.  I zašto se i u kojim uslovima javljaju. 

P.S. *Homo sapiens je mnogo inteligentniji od šimpanze i shodno tome sa većim kapacitetom za raznovrsnije i veće ratove (Zlo).
*Dete loše ponašanje roditelja prema njemu percipira kao životougrožavajuće, jer neko od koga u potupnosti zavisi i ko bi trebalo da brine o detetu je opasnost.
*simpatikus i parasimpatikus se aktiviraju nezavisno od naše volje. Zato se i nazivaju autonomni nervni sistem, jer imaju svoju autonomiju (nezavisnost)