Nenad Petrović

Žene privlači kod muškaraca moć. Prevashodno. Kako žene percipiraju moć? Ženama znači moć muškaraca, jer je to sigurnost za nju, i za njen eventualno plod, ako je njen muškarac moćan, jer to povećava šanse da njoj I potomku bude lagodnije i lakše u životu i samim time se povećava šansa za opstankom. Moć se ogleda u sledećim karakteristikama: fizički snažan muškarac je i moćan muškarac, status u društvu, popularnost i poznavanje mnogo ljudi, sposobnosti vodjenja na poslu i u formalnim strukturama i hijerarhijama (funkcije, direktori, šefovi) takođe i u neformalnim grupama, društvima (kul popularan lik iz kraja), mentalna stabilnost i mirnoća, materijalno bogastvo…. Tako opisan muškarac uvek ima prednost od svakog drugog i lakši prolaz do intimiziranja. A lep, inteligentan, harizmatican i zabavan je samo bonus i dodatak na prethodne navedene karakteristike, ali bez kojih se može. Bez onih glavnih se ne može. Ako imaš to da si zabavan, nežan i pazljiv, harizmatican i lep ili inteligentan možeš da im budes drugar, ukoliko nemaš glavne karakteristike koje im trebaju. U najboljem slučaju prolazna avanturica. Ženska priroda je usmerena na aktivnosti da bude dopadljiva takvim muškarcima. Koji imaju moć. Žene privlači muškarac koji može i sposobnan je. Jer moć to nosi sa sobom. A kad muškarac ima moć to ženi povećava šanse za postojanjem i opstankom. A to znači da su izbori žena, kao što su izbori muškaraca, zasnovani na nagonu za samoodžanjem i nagonu za razmnožavanjem. Da ti kao pojedinac opstaneš i da kasnije kad si već opstao produžis vrstu.

Muškarci, na drugoj strani, su privučeni od strane žena koje bukvalno izgledaju plodno. I to je to. Simbol i reprezent plodnosti su naglašene obline. Da ne ulazim tu dublje u priču, jer svi znamo na šta mislim. “Plodno” je termin biologije i nije baš pogodan za obične i svakodnevne razgovore, jer nas svodi na animalni instinktč ali je istinit. Dešava se povremeno da pored plodnosti kod žena, muskarca privuče i brižnost, nežnost, pažljivost, blagost, ali su i to karakteristike, verovatno sekundarne, koje su potrebne za povećanje šanse da opstane zajednički potomak (plod). Sve ostalo dodato na to kao šarm ili inteligencija i obrazovanost su bonus.

Celo složeno ljudsko ponašanje i ceo spektar emocija i sve što je svojstveno samo čoveku je – supstrat, derivat i sublimacija seksualnosti. Dakle, sve što radimo proističe iz seksualnog nagona ili vodi ka njemu zaobilaznim ili direktnim putevima ili služi njegovom postojanju. Dakle, ispada da čovek se rodio, po evolucionoj biologiji, da bi se razmnožio. Sa stanovišta biologije tako jeste. Ali čovek ima i druge karakteristike koje nemaju druge vrste. A to je duhovnost, nauka i umetnost, religija, kapacitet za visok stepen moralnosti… Tako da svoju svrhu i smisao postojanja čovek može naći i u tim segmentima života. Tesla se nije rodio da se razmnoži, ali se rodio da smisli naizmeničnu struju iz koje napajamo telefone sa kojih ovo čitamo. Isus se nije rodio da se razmnoži, rodio se da nam da utehu, nadu, veru i ljubav. Možemo da sanjamo velike ili drugačije snove koji se ne tiču razmnožavanja. Jer smo ljudi, a ne životinje. Možemo ostaviti naš trag u čovečanstvu, a da nije genetski materijal. Genetski materijal ima svako, druge mogućnosti ostavljanja drugačijih tragova nema baš svako. Traženje, a pogotovo svesno traženje, ostavljanja traga u vremenu i čovečanstvu je u neku ruku potraga za večnošću, kako da na neki način postojimo i posle smrti. Ako ne kroz potomke, onda kroz naučno dostignuće ili kroz pesmu ili pravljenje primide u Egiptu ako smo bili faraon. Potraga za večnošću kroz te pomenute aktivnosti je iz istog izvora nastala u kom je svest o smrti i prolaznosti. Veća svest o smrti, često budi veću aktivnost i potragu za večnoscu. A izvor u kom se nalaze je nagon za održanjem i opstankom. Hoćemo da osiguramo da postojimo što duže. Jer smo mi život. Imperativ života je postojanje, održanje. Zagrobni život, reinkarnacije, koncept raja i pakla i slične stvari koje različite religije zagovaraju su nastale iz potage za večnšću, koja, već sam rekao, postoji iz nagona za održanjem. Jer ako si u raju, ili imaš zagroban život ili reinkarniraš i menjaš oblike postojanja – ti si onda večan i održan.

P.S. Dok sam neke stvari iz gornjeg teksta pisao, osećao sam se loše, kao nećovek, šta to pišeš, šta to pričaš, ali sam bio vođen idejom da je istina bitnija nego kako se ja osećam, pa sam zato objavio moje viđenje teme