Nenad Petrović

*Molba i napomene: tekst nije namenjen maloletnoj deci i molim da odustanu od daljeg čitanja, jer sadrži stvari kojima vaš um ne treba još uvek da se bavi. Takođe, tekst nije namenjen seksualno i moralno lako-uvredljim i hipersenzitivnim osobama, jer sadrži predstavljanje i opisivanje biološko-psiholoških koncepata i mehanizama koji mogu da nanesu duševnu patnju lako podložnim osobama, kako god bili interpretirani, pa bi bilo lepo da ko sebe tako doživljava preskoči ovaj tekst. Hvala.

Sve što ću u nastavku dole da pišem je zapravo manje-više obrazlaganje, pojednostavljivanje i svođenje paradigme koju sam postavio u naslovu. Ta paradigma nije zamršena, ni komplikovana kao rečnik koji sam koristio da bih je predstavio. 

Da samog sebe rastumačim tj da predstavim paradigmu drugim rečima. Asfiksija (anoksija) je smanjen dotok kiseonika. Kad je asfiksija eroična, to znači da je smanjen dotok kiseonka prilikom seksualnih (erotskih) aktivnosti. A ako je asfiksija autoeroična, to navodi da sami sebi smanjujemo dotok kiseonika tokom seksualnih aktivnosti sa samim sobom (što je zapravo – mastrurbacija, onanija). Mazohizam je uživanje u bolu i patnji kod nas samih. Autoeroičina asfiksija i slične mazohističke sklonosti, znači da kad sami sebi smanjujemo dotok kiseonika ili kad nam neko drugi smanjuje je u stvari mazohistički čin. Smanjenje dotoka kiseonika tokom seksualnih aktivnosti u praksi kod najvećeg broja ljudi se događa davljenem (ovde mislim stezanjem vrata i dušnika, ne davljenje do smrti, već davljenje iz užitka). Davljenje je najdefinitivnije mazohistički čin. Mazohističke metode su i šamaranje, pljuvanje ili drugačija degradiranja tela i ličnosti. Neko u tome uživa i to mu je potrebno kao deo seksualne stimulacije i/ili dovođenja organizma u stanje orgazmičke uzbuđenosti. Formativni period je period kad se formiramo, a to je naravno detinjstvo i prenatalni period života u maminom stomaku. Permanentna konsekventnost iz naslova je deo mog ludiranja i pravljenja da sam pametan, a ako prevedem u normalan, svakodnevno-govorni jezik permanetna konsekventnost je trajna posledičnost.  

I ta paradigma iz naslova, taj koncept je, ako ga uprostimo, = da su neki od nas odraslih koji mogu da dožive seksualni vrhunac (samo) uz davljenje (iz užitka) i druge, slične mazohističke tendencije (šamaranje, maltrertiranje, različite degradacije iz užitka…) zapravo to ponašanje “naučili” u detinjstvu ili na rođenju. 
(davljenje iz užitka je u daljem tekstu uvek smanjen dotok kiseonika ili asfiksija, a nasline metode su šamaranje i razne degradacije. Ne želim da pominjem mnogo puta neprikladne reči, jer bih ih tako zastupao i promovisao, takođe i vrednosti koje stoje iza njih) 

Kako su to autoeroična asfiksija i slične mazohističke sklonosti u sadašnjosti uzrokovane  i “naučene” na rođenju, u detinjstvu i okruženjem u našoj mladosti? Kako su način rođenja i detnjstvo napravili trajnu posledicu u vidu autoeroične asfiksije i sličnih mazohističkih sklonisti?

Ljudski zakoni su: da sve pamtimo šta nam se desi od začeća pa na ovamo. Naročito prva iskustva kad se formiramo, prenatalno ili perinatalno, u detinjstvu i na osnovu njih učimo o životu za budućnost. I to naš organizam pamti kao (nesvesne) mehanizme koji su korisni za preživljavanje, pa će kad god dođe u sličnu poziciju u budućnosti da ih upotrebi ponovo za preživljavanje kao oproban metod iz prošlosti. 

Još jedan ljudski zakon je da mi uvek imamo tendenciju da napravimo odnose i situacije sa istom dinamikom i energijom kakva su nam bila prva i rana iskustva (u porodici). U našem formativnom periodu. Ako su nas u detinjstvu tukli i živeli smo u svađi i haosu u porodici, mi ćemo imati (nesvesnu) tendenciju da taj haos napravimo i u sadašnjosti iako nam ne prija, jer je naš organizam navikao na haos, svađu i nasilje. To smo mi i s tim smo se srodili. To znači da ćemo nesvesno uvek praviti haos i nasilje ili ćemo (naravno isto tako nesvesno) ulaziti u taj naš prirodni habitat, u tu dinamiku haosa i nasilja na poslu ili sa devojkom/momkom (neće nas privlačiti mirni i stabilni ljudi). To je sve toksično i smeta nam, ali mi ne znamo za drugačije. Haos i nasilje su nam prirodni. To smo mi. I težimo našoj prirodi.

Kako na poslu ili sa partnerom/kom, ili na ulici, u redu za čekanje u prodavnici…gde god, tako i u seksualnim odnosima. Imaćemo tendenciju da napravimo stare obrasce i dinamike ponašanje iz detinsjtva ili sa rođenja (iz tog formativnog perioda svakako, kad smo se razvijali i oformljivali kao ličnost i osoba).

I tu je koren, suština i najveći deo uzroka autoeroične asfiksije i svog sličnog mazohističkog ponašanja. Ako se neko rodio sa pupčanom vrpcom oko vrata (što je davljenje) imaće veću sklonost ka autoeroičnoj ili samo eroičnoj asfiksiji, veću sklonost, nego neko ko se nije rodio sa vrpcom oko vrata. Naravno, tu fale još neki faktori da bi se još više povećala verovatnoća za razvoj autoeroičnog ponašanja, kao što je okruženje u mladosti i samo detinjstvo kod roditelja.
Takođe, beba na rođenju (što je deo formativnog perioda), može da ima asfiksiju, smanjen dotok kiseonika i ako se dugo rađa ili ako je majka primila velike doze anestezije, ne samo od stezanja pupčane vrpce oko vrata. I beba je naučila to ponašanje. Zapravo “naučila”, ali bebin organizam funkcioniše kao i svakom od nas, a to je da je to iskustvo registrovano i sačuvano kao naučeno da bi koristilo dalje u budućnosti kao oproban mehanizam opstanka i preživljavanja u sličnim situacijama. A ako se vratimo gore na ona dva ljudska zakona, mi ćemo imati ceo život nesvesnu tendenciju da pravimo situacije koje bi možda donele asfiksije. Ili ćemo imati fetiš (obožavanje) gas-maski, ceo taj fazon oko smanjenog dotoka kiseonika koji je onoliko velik koliko je velika ljudska mašta i inteligencija da smisli nešto na tu temu. 

Osim inteligencije i maštovitosti koji bi smislili načine manifestovanja, i tog rođenja koje može da uzrokuje sklonost ka afiksijama i napravi podložnost njima, time i (auto)eroičnim ili (auto)neeroičnim asfiksijama, potrebno je odrastanje i okolina da budu takvi da bi asfiksija bilo kog oblika mogla da se razvije u neki vid seksualnog mazohizma i drugih sličnih izopačenja. Potrebno je da okolina i/ili društvo u kom se krećemo i država sa svojim trendovima sloboda, bude takva da bi se ta sklonost ka mazohističkim asfiksijama dodatno razvila i stimulisala. Okolina (stanje u društvu, zeitgeist, trendovi ponašanja..) dodatno potpiruju ili represiraju (potiskuju) naše tendencije. Znači vrpca oko vrata na rođenju nije dovoljan faktor za razvoj autoeroičnih asfiksija. Potrebno je “stimulativno” okruženje da se to pokrene i dodatno razvije. Demokratska društva, sloboda govora, seksualne slobode u raznim kružocima, tata alkoholičar te je tukao/tuče te i bio nasilan, i ti si izložen svakakvom uticaju koji može da okine memoriju asfiksije sa rođenja i tako ti napravi sklonost ka autoeroičnoj asfiksiji u sadšnjosti. Još ako si maštovit i inteligentan, sve faktore imaš da se poveća verovatnoća za eroične asfiksije i mazohističke tendencije. Što ne znači nužno da će se razviti, samo postoji veća šansa nego kod drugih.

U kakvoj je vezi orgazam i seksualni vrhunac sa asfiksijom i rođenjem?

Kad doživljavamo orgazam mi smo pod kontrolom moždanog stabla, (filogenetski  i ontogenetski) primitivnog dela mozga koji kontroliše vitalne funkcije, među kojima su i orgazam, erekcije i ejakulacije, ovulacije i celo sržno i suštinsko seksualno ponašanje.
Takođe, kad se na rođenju davimo pupčanom vrpcom, nama je kao bebi, samo taj deo mozga razvijen, moždano stablo, tek kasnije dođu limbički sistem sa emocijama i korteks sa mislima. I pošto je samo moždano stablo razvijeno, iskustvo davljenja pupčanom vrpcom se samo tu može registrovati i zabeležiti. 
I kasnije u životu kad smo blizu orgazma, i  kad se naše ponašanje svede na rad moždanog stabla, izlaze sva memorisana iskustva koja su nam se desila dok smo imali razvijeno samo moždano stablo i pokreću se ponovo, a tu je i iskustvo asfiksije i davljena vrpcom na rođenju. I onda nam se pokreće stara i nesvesna tendencija ka asfiksiji. I onaj ko sebi dozvoli da ide po osećaju i do kraja, slediće šta nalaže moždano stablo, a to je da doživi asfiksiju tokom orgazma. 
Pošto to ne može da se desi samo od sebe, jer nema više pupčane vrpce, neko potraži od seksualnog partnera tu uslugu.

Da se sve to prekine, ono što sam čitao po knjigama u vezi psihoterapije, verovatno bi bilo isto kao i svaka sklonost što se prekida, koja je registrovana na nivou moždanog stabla – regersivnim, deep-feelng terapijama, hipno-terapijama da se vrati u prošlost i tamo razreši uzrok, a to je rođenje sa pupčanom verpcom oko vrata. Ali pre toga intelektualno i emocionalno procesuirati detinjstvo provedeno u nasilju i haosu. I izmestiti se iz okruženja koje je stimulativno za te eroično-mazohističke pobude.

P. S. U gornjem tekstu se nisam bavio sociološkim ili moralnim gledištem na (auto) eroične asfiksije i slične mazohisičke sklonosti. Pre sam pokušao sam da predstavim psihološke mehanizme koji stoje iza njih, i gledano očima evolucione biologije dam perspektivu opravdanosti postojanja eroičnih asfiksija i mazohističkih sklonosti u svrhu preživljavanja i opstanka organizma.