Nenad Petrović

Sinoć sam slušao na YT-u Džoa Dispencu (Dr Joe Dispenza) na temu smrti i večnog života. Odgovarao je na pitanja publike na interaktivnoj tribini. Iako ga je jedna gospođa pitala šta misli o re-inkarnacijama, da li se duša kao duhovno-metafizčki entitet seli iz tela u telo, odgovor se nije ticao direktno toga, već nalaženja mehanizama protiv ćelijskog starenja. Svakako me je podstakao da se mentalno napregnem do maksimuma, shvatajući značaj toga šta hoće da kaže i da dodatno istražim o smrti i povežem sa dosadašnjim znanjem. 


Ćelije kancera su besmrtne. Dele se u beskonačnost. Zašto? Zašto zdrave ćelije nisu večne, a ćelije kancera jesu? Koja je fora?

Intracelularni Ph ćelija kancera je blago bazni, a ekstrecelularni Ph je kiseo. Kod zdravih ćelija je suprotno: okolina ćelije je bazna, a unutrašnjost je 7.2 kisela, što je Ph neutralno, ali Ph odnos baznosti i kiselosti unutrašnjosti i spoljašnosti zdrave ćelije je suprotan Ph-u odnosu u ćelijama kancera. To je još Oto Vartburg dobio Nobelovu nagradu ’30-ih 20.-og veka, za izučavanje Ph-a kanceroznih ćelija, pa je kasnije nastavio i druge abnormalnosti i patologije u tim ćelijama da izučava: od metaboličkih patologija do promena u fiziologiji.

Nezavisno od toga, glavni deo ovog teksta sledi: postoje telomere i one su deo X i Y hromozoma (kraci hromozoma), a hromozome ima svaka ćelija unutar jedra. I zdrava i kancerozna. Telomere se pri prirodnom procesu deobe ćelija skraćuju u mehanizmu transkriptaze. Uz translaciju i transkripiciju, bitne stvari za deobu ćelija i umnožavanje genetskog zapisa.
Nije bitan trenutno taj proces kako se zove, niti tačna njegova hemijska aktivnost (što su drugi dokazali i shvatili, mi koristimo njihovo znanje), već to da: skraćuje telomere. A telomere su indikatori (pokazatelji) dužine života. Što su duže – duže ćemo živeti, jer se može dalje odvijati transkriptaza kao prirodan genetski mehanizam koji je u službi deobe ćelija. I tom deobom ćelija starimo. Znači, starenje je prirodan proces, potreban za život, koliko god konradiktorno zvučalo, kao neki oksimoron. Jer je sve manje i manje krajeva telomera i time je sve manje ostalo za proces transkriptaze pri deobi ćelija od kog se obnavljaju tkiva i organi.

*Kortizol, kao jedna od fizioloških komponenti stresa u ljudskom životu, ubrzava proces skraćivanja telomera. 

Ali, ali… te telomere koje su indikator dužine života se ne skraćuju kod ćelija kancera. Tu dolazi na scenu nov faktor, a to je telomeraza. Enzim (nazvan po telomerama) koji deluje kao reverzibilna transkriptaza (radi obrnuto od onoga šta radi transkriptaza). Što znači da telomeraza isključuje prirodan proces starenja i odumiranja ćelija kroz transkriptaze. Jer stalno uz pomoć RNK nadomešćuje skraćene krajeve telomera novim “genetskim jedinicama”, i tako mogu da se dele u nedogled.

*Ćelije kancera u 85-90% slučajeva imaju povišen nivo telomeraze. Što navodi da nije uvek, ali je često telomeraza indikativna za kancer.

Sledi pitanje za milijardu dolara. Da li možemo stvoriti aktivnost, ili veštačku supstancu, koja povećava telomerazu kod zdravih ćelija i time sprečiti proces transkriptaze u kom se skraćuju telomere i život. Da li iz besmrtnosti ćelija kancera možemo da izvučemo znanje i primenimo ga na zdrave ćelije i tako i njima obezbedimo večnost i besmrtnost?

Jedan od pokretača aktivacije telomeraze kao eliksira besmrtnosti je estrogen, kog imaju više žene i to čini da žive duže nego muškarci.

“…starenje je prirodan proces potreban za život, koliko god to kontradiktorno zvučalo, kao neki oksimoron.”

Ovo su polja koja vrve od istraživanja. Pre nismo znali tačno gde da “gađamo” kad smo tražili besmrtnost ili produženje života. Takođe, koliko god bilo veoma značajno i ekstremno interesantno traženje načina da se telomeraza aktivira i aplikuje kod zdravih želija, blokiranje enzima te iste telomeraze kod kanceroznih ćelija je potencijalni lek za kancer, što bi bilo ogromno dostignuće. Tako da neki broj naučnika-istraživača koji se bave traženjem leka za kancer izučavaju ta polja. Držimo im fige i želimo sreću, a mi ćemo da pratimo kako im ide.

*Koliko god bili komplikovani i nesvakidašnji termini koje sam koristio, ceo koncept koji objašnjavaju – nije komplikovan kad se svede i pojednostavi suština, pa pozivam svakog koga zanima tema da dodatno istražuje, i eventualno napiše nešto o tome. Drage volje ću pročitati, a verujem da će i drugi.