Nenad Petrović

Možda je naslov strašan, ali ne i sam koncept koji stoji iza njega. Ostani sa mnom da obrazložim naslov u tekstu, na način na koji umem. A taj naslov bi trebalo da bude zakonitost, paradigma, data nam u kosmosu koju smo primetili, zapazili i proučavamo. I dole u nastavku pišem moje viđenje toga.

Entropija je deo drugog zakona termodinamike koji kaže da univerzum ima težnju da ide u beskrajnu entropiju, beskrajnu neuređenost. Dakle, entropija je stepen neuređenosti nekog sistema. I sve što postiji i postojalo je, živo ili neživo, ima težnju da ide u neuređenost. To je opšta tendencija svega i svuda, celog komsosa od postanka. Entropiju, taj stepen neuređenosti, možemo gledati kao usložnjavanje ili razvoj i sazrevanje u zavisnosti koji sistem posmatramo, jer drugi zakon termodinamike (zajedno sa entropijom) je svuda primenljiv. Od naše sobe, do naše higijene, kosmosa ili civilizacije. Sve se kroz vreme usložnjava, sazreva, zapravo – ako ćemo precizno i terminom fizike – ide ka maksimalnoj neuređenosti – entropiji.

Ako tvoju sobu ne diraš, ona će kroz vreme da se zaprlja, postane prašnjava, neuredna, nesređena. Tvoja kosa i brada kao deo tvoje higijene će porasti i bićeš neuredan, tvoj automobil će se pokvariti s vremenom…To su entropije.

Najšire i najobuhvatnje posmatran drugi zakon termodinamike i entropije je na kosmosu. Kosmos se širi, stvaraju se crne rupe, kvazari i pulsari, galaksije i jata galaksija, tamna materija i tamna energija, antimaterija i antienergija, ubrzava se sve i sve se odaljava, i energija sve više prelazi u materiju. Sve je više materije na uštrb energije, a na početku kosmosa pre 14 milijardi godina, materije nije ni postojalo, ali entropijom su krenule iz energije da se javljaju drugi oblici postojanja (jer znamo da je materija oblik manifestovanja energije), kao što je materija i njeni oblici (zvezde, asterodi, komete, planeta Zemlja i mi na njoj). I sve je to entropija, odlazak ka maskimalnoj neuređenosti. 

Gde su tu u svemu tome teorija evolucije i civilizacija sa svim njenim tekovinama, koje sam pominjao u naslovu? 

Pa evolucija je zapravo usložnjavanje, sazrevanje, razvijanje života (koji je deo entropije) na planeti Zemlji. I evolucija, tj usložnjavanje života i prelaska sa jednostavnih oblika života na složene, je tekla tako da od prokariota nastanu eukariote, a u eukariotima postepeno od jednoćelijskih organizama, preko kolonijalnih ćelija specijalizovanih za rad, do složenih višećelijskih organizama kao što su krabe, puževi, drveće, pauci, pa kasnije i kičmenjaci: lavovi, zebre, medvedi, majmuni i čovek.
To znači da je evolucija zapravo entropija živih bića. Taj razvoj živog od jednostavnog ka složenom (u kom smo i mi), je evolucija, ako govorimo rečnikom biologije. Ali ako pređemo na širi i obuhvattniji rečnik, na rečnik fizike koji obuhvata biologiju (jer zakoni fizike važe i na živim bićima i organskoj materiji kojom se bavi biologija), onda je taj razvoj života na planeti Zemlji zapravo entropija. Evolucija je ništa drugo nego entropija živih bića. A unutar živih bića (organske materije), postoji jedna vrsta koja se zove homo sapiens. I to smo mi koji smo napravili civilizaciju zajedno sa svim njenim tekovinama.
Koje su tekovine civilizacije? Pismo, pravni i pravosudni sistem, demokratska i druga društvena uređenja, sistem obrazovanja, vojni i odbrambeni sistem, platni sistem…i sve što imamo mi u civilizaciji, a nemaju životinje i biljke kao isto živa bića. Civilizaciju je homo sapiens stvorio. 

Pravni sistem i načini sankcinisanja prestupnika zakona, su se za nekoliko hiljada godina od Hamurabijevog zakonika “oko za oko, zub za zub”, usložili do današnjih zakona i prava podeljenog na porodično, poslovno, krivično… Ta civilizacijska tekovina je deo opšte težnje – entropije i odlaska u složeno, neuređeno i komplikovano. 
Isto je i sa plaćanjem. Pre 3 000 godina je postojao sistem trampe, ja tebi ovo dam, ti meni ono. Pa odatle prvi kovani novčići u Staroj Grčkoj, pa zlatnici i dukati, pa zajmovi, pa krediti, pa bankarsko-monetarni sitem, oporezivanje i zaduživanje i cap…entropija se i dalje primenjuje.
Isto je i sa društvenim uređenjima koja su išla od primitvnih do kao ovih sadašnjih modernih. Od tiranija, despotija, autokratija u banalnom obliku do komunizama, socijalizama i demokratsko-kapitalističkih neoliberalnih društava orijentisanih na tržište kapitala. Entropija ponovo.
Sistem verovanja i religijskih ideja isto. Od animizma i fetišizma ka politeističkim religijama, do monoteističkih. 
Pismo isto tako. Samo da dodam jako bitno. Deluje kao da su se religija i pismo pojednostavili kroz vreme, a ne usložilli. Pre je bilo mnogo bogova, sad je jedan. Pre su pisma bila nećitki i mnogobrojni hijeroglifii i glagoljica i tome nešto slično, a danas alfabet ili abeceda i azbuka sa 30 fonetskih simbola. Je l’ to posložavanje ili pojednostavljivanje?
​
Onda to ispada da pismo i religija kao tekovine civilizacije narušavaju drugi zakon termodinamike i spontane težnje odlaska u maksimalnu entropiju, složenost, neuređeniost. Ali nije tako. To je samo naizgled.

Pismo i religija su produkti čovekovog uma. Ako ćemo hard core naučno gledano kroz prizmu meanstream nauke. I kako se usložavao i sazrevao čovekov um, tako su se pojednostavljivali religija i pismo, jer je čovek umom razvijao sebi religiju (Niče kaže da je čovek stvorio Boga, a ne Bog čoveka) i pismo i izgleda da su nam trebali jednostavni za upotrebu. Pa smo koristili složen mozak i njegove složenje funkcije da pojednostavimo religiju i pismo. Što znači da smo uložili energiju sa strane da bismo te sisteme (religiju i pismo) preradili i oblikovali za naše potrebe. Dakle proces nije tekao skroz spontano, već je izveden iz našeg složenog mozga i uma. Dakle, uložili smo napor davajući misaonu energiju da se pojednostave sistemi koje smo mi stvorili. To i stoji u zakonima termodinamike da neki poluotvoren sistem može da uzme energiju iz susednog sistema i da tako uspori ili spreči privremeno sprovođenje entropije, ali samo na uštrb energije tog sistema odakle je uzeta energija. A to kad prevedem na ovaj naš slučaj, kao da smo ubrzali entropiju, razvoj i sazrevanje i usložnjavanje mozga, da bismo razvili misaonim procesima religiju i pismo. I to znači pošto smo pojednostavili pismo i religiju kao sisteme, to se desilo na uštrb korišćenja i usložnjavanja energije sistema komplikovanosti mozga, pa je mozak otišao u bržu entropiju dok je razvijao jednostavne sisteme i njima usporavao entropiju. Mozak se još ubrzanije usložava od prirodne, spontane entropije.
Vojni i odbrambeni sistem. Od bacanja kamenja jedni na druge i tuče tojagama, do stelt aviona i supersoničnog oružja i atomskih bombi.

Kakva su predviđanja za budućnost? Usložnjavanje i komplikovanje civilizacije, bankarskog i monetarnog sistema, vojnog sistema, zdravstvenog sitema, društvenog sistema, opšte obrazovanje pojedinaca, razvoj naše tehnologije i veštačke inteligencije…se neće stopirati. Kao što neće ni evolucija. Sa homo sapiensom nije kraj evolucije. Sve će nastaviti svoje prirodne tokove. I evolucija i civilizacija sa svojim tekovinama, jer zakoni termodinamike neće prestati da važe naprasno. Tu smo o nama (homo sapiensu) i našim proizvodima (civilizacija) zaključili posredno (silogistički) preko zakona fizike. Jer i nad nama vladaju zakoni fizike. Zakoni fizike su isti i na organskoj i na neorganskoj materiji (i na živom i na neživom).

O opravdanosti izučavanja ove teme. Zašto da mi ovo čitamo, učimo i proučavamo? Gde će nam trebati? Za sada verovatno nigde. A i za ubuduće su male šanse. Možda onima koji imaju radoznale drugare ili komšije, kad odu na kafu da časkaju o tome, a ne ko je šta rekao na poslu od koleginica. Ali je ovo više tema, ne za široku publiku i za svako uvo, nego za neke radoznalce koji ne znaju gde smislenije da potroše vreme, a zašli su dublje u specifičnje fenomene. I ko zna, možda nekad u budućnosti kad nam se nakupi još znanja, budemo imali potencijal da upotrebimo utiltarno i pragmatično ove podatke. A u najmanju ruku, zanimljvo je i plemenito znati kako kosmos i sve oko nas funkcionišu.