Nenad Petrović

Sada ću malo da pričam o Tirozinu. Šta je to, zašto je značajan i šta od njega nastaje i gde se nalazi. Sve u svemu, trebalo bi da povežemo svakodnevni život sa ovim pisanjem.

Tirozin (hemisjke formule: C9H11NO3) je neesencijalna aminokiselina koja u organizmu reguliše mnoge fiziološke, metaboličke procese i aktivnosti nervnog sistema, štitne žlezde i hipofize. Malo kasnije: šta kad se prevede na normalan jezik znači to.

Aminokiseline su hemijska jedinjenja koja grade proteine. Od proteina su napravljeni u velikoj meri sve ćelije u našem telu i DNK. Amino kiseline nazivaju gradivni elementi života, jer život bez njih ne bi postojao. Sve što je živo sastoji se od aminokiselina. 20 aminikiselina čine život i sve ćelije, svog život sveta na planeti Zemlji. Inače u prirodi ih postiji više od 100, ali ovih 20 aminokiselina grade život.

*Inače, svaka aminokiselina ima u svom sastavu ugljenik, vodonik, azot i kiseonik. Ugljenik vezuje najviše drugih atoma. Ugljenik je najpolivalentniji.


Od tih 20 aminokiselina koje čine život, 9 su esencijalne. Što znači da tih 9 aminokiselina ne sintetiše sam naš organizam, nego da bismo živeli, moramo da ih unesemo hranom (mi smo ono što jedemo i šta unosimo u sebe, ispravno je još Hipokrat govorio pre 2 500 godina). Preostalih 11 naš organizam pravi. 

Jedna od neesencijalnih aminokiselina je Tirozin. Na grčkom Tiros znači sir. A Tirozin je dobio naziv po toj grčkoj reči za sir, jer Tirozina ima mnogo u mleku i mlečnim proizvodima: siru, mleku, jogurtu…

Taj Tirozin nastane od esencijalne aminokiseline Fenilalanina (a Fenilalanin uzimamo iz hrane jer je esencijalna aminokiselina). I u našem telu kad se kroz hranu unese, Fenilalanin postaje Tirozin. Iz Tirozina nastaje L-Dopa. Iz L-Dope nastaje Dopamin. Iz Dopamina nastaje norepinefrin (noradrenalin). Iz norepinefrina nastaje epinefrin (adrenalin).

To znači da je Tirozin aminokiselina dok je u hrani. Kad se unese u telo i krene da kruži u fiziološkim i metaboličkim procesima, onda postaje hormon i neurotransmiter. I onda je deo aktivnosti u našem nervnom sistemu. A nervni sistem reguliše ponašanje, inteligenciju, raspoloženja i osećanja…

Ultimativno i implicitno – mi možemo naše ponašanje i rasploženje da posredno regulišemo u određenoj meri putem hrane koju unosimo u organizam. Šta to konkretnije znači, za sve vas koji ste izdržali ovaj dosadašnji nalet nauke i terminologije?

To znači npr ako neko ima tikove, hiperaktivan je i impulsivan, redukovaćemo mu hranu koja sadrži mnogo Tirozina, jer kad se unese u telo, Tirozin postaje posredno Dopamin koji nagoni na pokret i aktivnost. Taj hiperakivan organizam sa poremećajem pažnje, hiperaktvan i sa tikovima već ima višak dopamina. Ako ga unese još više putem hrane, neće biti dobro. Biće još hiperaktivniji, impulsivniji i nemirniji. Hranu sa mnogo Tirozina bi trebalo da izbegavaju i šizofreničari, oni sa anksioznošću i panikom, visokim pritiskom i strahovima, oni sa lupanjem srca.

Derivati Tirozina: dopamin, adrenalin i noradrenalin (slične su hemsijke formule i izvedeni jedan iz drugog) u medicini spadaju u kateholamine, a kateholamini su objedinjen naziv za hormone stresa.  Kortizol tu ne spada. Neko ko je pod stresom (od traume najviše mislim), već ima povišene nivoe kateholamina, tako da bi dodatno povećanje kroz hranu sa Tirozinom, bilo loše. Pogoršali bi se simptomi. 

Sve te tegobe koje sam naveo: šizorenija, panika, anksioznost, strahovi, poremećaj pažnje, impulsivnost i hiperaktivnost su izvorno nastali od stresa. Jer višak kateholamina se stvara simpatikus koji se aktivira kad smo ugroženi.
Autonomni deo nervnog sistema simpatikus (fight or flight modusi) lući te kateholamine kad smo ugroženi. Ne treba još hranom da pravimo dodatnu pometnju. To znači da su trajno ugroženi i pod stresom (koji luči kateholamine) svi oni koji imaju šizofreniju, anksioznost, paniku, palpitacije, tremore, impulsinost, ADD, ADHD… Ako u realnosti oko njih nema ništa šta ih tako ugrožava, a oni imaju te simptome koji pokazuju da im je aktiviran simpatikus i cela ta mašinerija iza njega (višak dopamina, adrenalina, noradrenalina), to znači da oni ne reaguju na sadašnost, jer nisu ni ugriženi u sadašnjosti. Pa šta se onda tu dešava? Oni reaguju na proošlost ako je sadašnjost okej. A u prošlosti je bilo naše detinjstvo, i naš organizam sve pamti i beleži, pa je nto to traumatično detisnjtvo. I dokle god je u nama pristuna ta grauma iz detinjstva u vidu memorije, dotle ćemo imati pojačan rad simpatikusa i sve njegove eksponentne (dopamin, adrenalin i noradrenalin). To znači da su anksioznost, panika, šizofrenija, ADD, ADHD… samo reakcija u sadašnjosti na prošlost. Ali to trenutno nije tema, već samo poduža digresija.

Neesencijalne aminokiseline Tirozina ima najviše u hrani:

– lubenica
– sir
– jaja
– mleko
– pasulj
– banane
– bademi.

Dobro je to izbegavati kad smo pod stresom. 

I ovde sam u tekstu pokušao da prikažem složenost i opštu povezanost svega i svačega. I da dam predlog za makar minimalno regulisanje nekih stanja kroz promenu ishrane.
​Osim ishrane, spavanje i sadašnji stres isto igraju veliku ulogu u (ne) zdravlju.