Ne znam kako sve mogu da deluju ove reči iz naslova na vas koji čitate, a niste okruženi svakodenevno sa ovim netipičnim vokabularom i izrazima. Ali da prevedem sa ovih medicinskih i bioloških termina na svima razumljiv jezik.
Telegonija je teorija (koja je “dokazana” ili dokazana) da svaki seksualni partner žene, ostavlja putem semene tečnosti (sperme) svoj genetski materijal DNK u malim količinama ženi. I posle npr 10 seksualnih partnera, 11-i napravi toj ženi dete, a dete se rodi sa određenim odlikama i karakteristikama, ne samo oca, nego i svih prethodnih ženinih partnera. Čuo sam i za teoriju, zapravo mi je to jedna devojka pomenula, da je slušala predavanje na jednom kursu, da beba koju majka rodi, može da ima ne samo karakteristike naravno oca, ali i svih tih prethodnih seksualnih partnera žene, nego može da ima karakteristike i odlike muškarca o kom je žena (samo) mislila tokom polnog odnosa u kom se začela beba. Meni to deluje malo verovatno, ali ko zna, bezbroj puta sam se uverio u snagu uma, misli i zamišljanja. Tako da nemam jasno izgrađen stav o tome. Samo pominjem u ovom tekstu kao kuriozitet. Koga zanima, istraživaće i čitaće dalje i čitaće one koji su se više bavili ovim nego ja.
Telegoniju pominje još u antici Aristotel. Još tada se raspravljalo na ovu temu. U telegoniju su verovali i npr Šopenhauer i Herbert Spenser. Šopnehauera znamo kao autora dela: “Svet kao volja i predstava”, kao Hegelovog savremenika kog je opovrgavao i kao prvog evropskog filozofa koji je doneo u zapadnjačku, evropsku misao učenja sa dalekog istoka i njihov holističko-spiritualni pristup. Bio je pod uticajem Taoizma, Budizma, Zoroastratizma, Hinduizma… Herberta Spensera znamo kao savremenika Karla Marksa i Čarlsa Darvina, koji interpretirao Darvina što nam je ostalo do dan-danas. Nikad Darvin nije rekao da je evolucija opstanak najjačih (survival of the fittest). To je kovanica Herberta Spensera kojom je interpretirao Darvinovu teoriju evolucije, favorizacije zdravih gena i prirodne selekcije. Darvin je prišao o prilagodljivosti vrsta. A Karl Marks je u svojim učenjima o novom svetskom poretku (komunizmu) uzeo i razmatranja Herberta Spensera, u to doba masovne industrijalizacije u 19.-om veku.
Nešto širi i obuhvatniji pojam od telegonije je (mikro)himerizam. Himere su (znamo iz starogrčke mitologije) bića sastavljena od više drugih bića. Tako je npr Minotaur imao glavu bika, a telo čoveka, što znači bio je himera (hibrid). Ili Kentaur koji je imao telo konja, a glavu, torzo i ruke čoveka.
I odatle uzeto, himerizam je kada čovek ima dva seta gena (DNK). To znači da u jednom čoveku jedan organ je napravljen od ćelija sa setom jednih gena, a drugi organ od seta ćelija sa drugačijim genima. Kao da su u jednom biću dve osobe, jer ima različite gene u ćelijama različitih organa i tkiva. Zeznuto je npr kad ti geni se ne podudaraju, nisu kompatibilni tako da kažem, što bi značilo eto npr ćelije imuniteta su sa jednim genima, a ćelije pankreasa ili jetre sa drugim i onda dolazi do autoimune bolesti, jer ćelije imuniteta vide jetru (koja ima druge gene) kao strano telo u organizmu i napadaju jetru. I to je autoimuna bolest, kad imunitet napada organe u istom telu koje vidi kao strane i pretnju i opasnost.
A mikrohimerizam je kad su ćelije sa drugačijim genima u malom broju u telu, ispod 5%. I tih 5% je (kod žena) od prethodnih seksualnih partnera, ali za razliku od telogonije koja samo taj deo proučava, mikorhimerizam je i kad žena dobije taj procenat gena manji od 5% od npr svojih fetusa i beba koje rodila. Ili transplantacijom organa. Jer geni ploda u majci ulaze u organizam majke iako su unutar majke. Plod je zasebno biće unutar majke, ali plod npr to je dokazano, može da svojim imunitetom i matičnim ćelijama (plod tih matičnih ćelija ima mnogo jer se još nisu diferencirale), dakle plod, fetus može da svojim ćelijama imuniteta popravlja krvnu sliku ili organe, srce, jetru, slezinu majke. “Popravlja”, tako što šalje matične ćelije koje se još u fetusu nisu difrencirale u organe i tkiva majke, da nove i zdrave ćelije inkorporiaju u organe i tkiva majke. Zato se smatra da žene koje su rađale, pogotovo koje su kasno rađale duže žive, jer im fetusi “popravljaju” i osvežavaju organe. Te majke, ispada, kao da su bile na terapiji matičnim ćelijama.
Kako se odvija proces telegonije? Pa prilikom sekusualnog čina seminalna i semena tečnost muškarca, kao nosioci genetskog materijala, dolaze u kontakt sa sluzokožom u epitelu žene i tako direktno ulaze u krvotok žene. A onda se krvotokom distribuiraju i preraspodeljuju po organima i tkivima (koža, jetra, slezina, kosti, mozak). I tu se apsorbuju i skladište. I to nazivaju mikrohimerizam. Mikro jer menja manje od 5% ženinih gena, a himerizam (znamo šta su himere) jer ulaze tuđi geni u domaćina i menjaju ga.
Koji je evolutivni razlog i opravdanost za postojanje mikrohimerizama i telegonije – ne znam. Iako bi trebalo da postoji i da bude u svrhu povećanja šansi za opstanak žene. Jer znamo iz evolucione biologije da je opstanak da minimalizacijom potrošnje resursa za čuvanje genetskog materijala optimizuje šanse za produžetak opstajanja života i gena (DNK). To je glavno naćelo evolucije i opstanka na kom pičivaju ostala.
Zašto i da li telegonija postoji samo kod žena? Da li je karakteristična samo za homo sapiensa? Koje su etičko-moralne posledice u demokratskom društvu sa opšte-prihvaćenom telegonijom? I druge zanimljive stvari čitajte kod drugih autora, a ako budete pisali o tome, rado ću čitati, jer i mene zanima.
Leave a comment