Nenad Petrović

Univerzum se sastoji od materije, energije, tamne materije i tamne energije, anti-materije i anti-energije. Nosioci energije su talasi i zračenja.

*Tamna energija se nalazi između galaksija.

Ako su atomi materija. Svaki atom se sastoji od protona i neutrona koji su u jezgru (nukleusu) i elektrona koji je u omotaču, u orbitali i kruži oko jezgra. Elektron je negativno naelekterisan, a u jezgru proton je pozitivan. Neutron je neutralan. Dok je u anti-materiji isto takav neki hemijski element koji je suprotnog naelektrisanja u kom je u jezgru negatina čestica, a okolo, u orbitali kruži pozitivno naelekterisna čestica. To je suprotno atomu u materiji pa se zove anti-materija. Smatra se da u univerzumu ima u balansu materije i anti-materije. Da ima jednako i da je opšte naelektrisanje komosa neutralno. 

O tamnoj materiji se tek ponešto zna, dok o tamnoj energiji skoro ništa se ne zna, ali se pretpostavlja da ona čini 95% kosmosa. Zamislite, kosmos se sastoji od 95% nečega što ne znamo šta je. Pričamo o vidljivom delu kosmosa, jer ima i deo kosmosa koji naši uređaji ne mogu da vide. I ne znamo koliki je taj nevidljivi deo. 

A od toga materija u našem kosmosu, u našem univerzumu se sastoji u najvećoj meri od dva hemijska elementa: vodonik (74%) i helijum (24%). Preostala 2% su neki drugi, teži hemijski elementi, koji su nastali u zvezdama kao npr kiseonik koji dišemo ili npr ugljenik koji je glavni sastojak svega što je živo. Ugljenik je polivalentan, što znači da može da se spaja sa dosta drugih hemijskih elemenata, da se vezuje, a to čini život i nas mogućima. Znači mi, naši organi i tkiva su sazdani od atoma (hemijskih elemenata) koji su nastali u zvezdama ili prilikom Velikog praska.

Taj današnji vodonik i helijum su pretežno nastali pre 13,8 milijardi godina prilikom Velikog praska. Kosmos je tada bio velika užarena lopta u tečno-plazmatičnom agreatnom stanju u kojoj je bila sabijena sva materija i energija. Na velikoj temperaturi, pod velikim pritiskom, jako kondenzovano. I tada je to sve prasnulo (ne zna se šta je pokrenulo celu tu reakciju), i evo već 13,8 milijardi godina traje ta eksplozija, taj efekat Velikog praska. Kosmos se širi, kosmos je ta eksplozija.
Zapravo ta eksplozija je drugi zakon termodinamike na videlu, gde sve ide u maksimalnu entropiju (u maksimalnu neuređenost). Razvoj i širenje kosmosa i vreme su – entropija. Razvoj i širenje kosmosa su – drugi zakon termodinamike koji se sporovodi na globalnom, kosmološkom nivou.

*Entropija je deo drugog zakona termodiamike gde sve ima spontanu težnju da ide u neuređenost. Entropija je stepen neuređenosti sistema, a svaki sistem (živ, neživ, mikro ili makro kao univerzum) ima prirodnu, spontanu težnju da ide sve više u neuređenost. Zato naučnici smatraju da je nemoguće vratiti se u prošlost, našu ličnu ili prošlost kosmosa. Jer ne može da se naruši drugi zakon termodinamike. Jednostavno tako je u Prirodi, fizika i kosmos i sve ide u maksimalnu neuređenost (entropija) i ne možemo entropiju da vratimo ili poništimo? Entropija je isto što i protok vremena (i sve što se dešava u tom protoku).

Kosmos je prvih otprilke 380 000 godina bio bez svetlosti. Zašto? Kako to? Jer nije bilo zvezda. Kad su se formirale prve zvezde koje se sastoje, kao i sve zvezde ikada (osim Belih patuljaka), od vodonika, onda su počeli da se odvijaju procesi nuklearne fuzije u zvezdama. To je kad su dva jezgra, dva susedna atoma vodonika jedno do drugog blizu, i onda se spoje. I u tom spajanju (fuziji) se oslobađa energija, a to je svetlost, ta oslobođena energija. Kad se jezgro (nekog teškog atoma) cepa, to je fisija i fisija oslobađa mnogo više energiije nego fuzija.  Veštački izazvana nuklearna fisija (iz jezgra) je iskorišćena kod atomskih bombi. Ta razarajuća oslobađajuća energija prilikom nuklearne fisije je u stvari efekat atomske bombe.

*Najređi i najteže za pronaći hemijski element na planeti Zemlji je astatin, kog u zemljinoj kori ima ukupno manje od 1g (gram) u bilo kom datom vremenu.