Tu rečenicu sam pročitao kod Ajnštajna i razmišljao o njoj: kako to primeniti na život, kako je došao do toga, sigurno da nije olako to kazao, njegova reč ima težinu i izgovara je, valjda, nakon dubokog promišljanja. Onda sam saznao da je Kant i ceo nemački idealizam uticao, između ostalih, na Ajnštajna. Vratio sam se Kantu samo zbog Ajnštajna i te njegove rečenice. I zaista, Kant je, takođe, govorio da je iskustvo znanje. Hteo sam dublje da idem. Da vidim i saznam kako je, sada, Kant došao do tog zaključka i te izjave. Čitajući ga, saznao sam da je na Kanta, između ostalih, uticao engleski empirizam i njegov glavni predstavnik – Dejvid Hjum, iako je zapravo Škot. Uzeo sam Hjuma i to je bilo to. Hjum je začetnik ideje empirizma. Empiria je na Latinskom – iskustvo, eksperiment, otuda empirizam. Centralni deo empirizma po kom je ceo pravac dobio ime su istraživanja, tj eksperimenti, empirie. Drugim rečima, do znanja se dolazi iskustvom. Pokušavati da se izvuče zakonitost o prirodi, čoveku ili društvu iz pokušaja istraživanja koji su organizovani u eksperimente, u empirie. Ako veštački stvorimo deset puta određene uslove i svih deset puta su iste reakcije u tim uslovima, onda smo izvukli pravilo da se uvek nešto isto događa u istim uslovima i odatle napravimo zakonitost. Cela današnja naučna metodologija je bazirana na tom pristupu.
I, tako sam detektivskim i istraživačkim pristupom došao do saznanja o rečenici Ajnštajna, koja zapravo nije njegova. Bilo mi je to mnogo zanimljivo putovanje. Video sam i saznao na njemu svašta. Toliko mentalnih stimulacija!
P. S. Koliko znam, danas se na Filozofskom fakultetu, kod nas, a i u svetu, proučava Analitička filozofija čiji temelj je, zapravo, – empirizam, zajedno sa osavremenjenom verzijom pozitivizma (naučni metod) Ogista Konta. Napušetna je naturalistička filozofija antike, srednjeg veka, humanizma i renesanse, prosvetiteljstva, pragmatizma i svi ostali pravci.
Značaj analitičke filozofije, koja je nastala iz empirizma, je u tome što je našla primenu u savremenom društvu, nauci, pa i umetnosti. Ti moraš da dobro izanaliziraš neki sistem i proučiš ga praeći veštački iste uslove mnogo puta, da bi video da li je uvek ista reakcija u tim uslovima i odatle se izvlače obrasci i na osnovu njih prave zakoni. Zakon prirode (fizici, hemiji, biologiji) ili čoveka (psihologiji, sociologiji…) je zapravo uočen obrazac koji se uvek javlja u istim okolnostima.
Leave a comment