Nenad Petrović

Etimologija reči genotip i fenotip je iz Grčkog jezika. Na Grčkom gen (genos) znači poreklo, nasleđe, rasa, potomak, vrsta. Fenos (phenos) je način prikazivanja, pojavni oblik, manifestacija. Znamo svi za Hegelovu knjigu “Fenomenologija duha”. Fenomenologija je nauka o fenomenu. Nauka o pojavama (ljudskog) duha. Ili drugačije rečeno kako se i u kojim oblicima pokazuje ljudski duh (duša, suština). Kroz pesmu, kako pišemo i mislimo, igru, učenje, vođenje ljubavi, rešavanje problema i konflikata… Načini na koje to radimo, govore o našem duhu. To su pojavni oblici našeg duha. Fenomen je pojava.

Semantika izraza genotip i fenotip, pogotovo, u kolokvijalnom govoru, a takođe i u filozofiji, biologiji ili genetici je da je genotip – suština, a fenotip – pojavni oblik. Fenotip je pojavni oblik genotipa. Fenotip je forma, genotip je sadržaj. Fenotip je način na koji se pokazuje i prikazuje suština. Fenotip je forma i oblik suštine. 

Da pokušam sad da tu paradigmu, i odnos genotipa i fenotipa, prikažem u nekim primerima i ukažem zašto nam je bitno da znamo razliku između pojavnog i suštinskog. Forme i sadržaja. 

Genetika i epigenetika. Genom i epigenom. Genetika je suštinsko ovde, a epigenom je pojavno. Geni su ono ko smo i šta smo, suština, ali ta suština se ne mora uvek prikazati kakva jeste. I ovde dolazim do jedne od bitnih stvari zbog kojih pišem sve ovo. Epigenetika je nauka koja proučava kako sredina utiče na ekspresiju gena. Ekspresija gena je zapravo pojavni oblik gena. Ako imamo lepo detinjstvo, iako imamo npr gene za ne daj bože šizofreniju ili depresiju, oni se nikada neće aktivirati, jer nema trauma u detinjstvu koje bi aktivirale gene. I zato nikada nećemo imati simptome te šizofrenije ili depresije, iako imamo gene u nama za njih. Nama su onda različiti genotip i fenotip. Jedno imamo, ali se drugo prikazuje i pojavljuje. Dakle, bitno je da postoji razlika između pojavnog i suštinskog.

Još jedan primer razlike genotipa i fenotipa. Znam mnogo ljudi koji ne vole svoje komšije ili kolege sa posla, ali idu ulicom kad prolaze pored komšija i kolega sa osmehom i navodno radosni što su ih sreli. Oni se ne vole suštinski, ali pokazuju ponašanjem kao da se vole. I ovim primerom mi je cilj da ukažem na mogućnost razlike pojavnog i suštinskog (oblika ponašanja u ovom sliučaju). 

Nažalost, mnogi od nas su utučeni i tužni, ali na ulici idu sa lažnim osmehom i lažnom srećom na licu. Pokazuju da su nešto što nisu.

Znam mnogo primera, a možemo i da pitamo razne devojke za dokaz, da prilikom udvaranja momci se veoma često prikazuju da su nešto što nisu. Dok ne osvoje devojku. Pa dođe brak, deca, i prođe par godina i devojka traži razvod, jer je tek posle saživota od par godina shvatila da muškarac nije onakav kakav je bio u fazi udvaranja (muvanja). Inicijalno, njegov pojavni oblik (udvaranje) nije isti kao suštinski oblik (ono što on zaista jeste). Jedno priča i obećava, drugo radi. Jedno je pre bio, sad drugo. Naravno, isto tako se dešava i obrnuto, sa ženama. Prikazuju se da su nešto što nisu. I time privuku lakovernog partnera. Ali niko ne može dugo da folira da je nešto što nije. Pre ili kasnije se razmontira pojavno i dođe do tuđe suštine. Kroz vreme padnu maske i ogoli se čovek. 

Pojavni oblik može da bude (svesno ili nesvesno) sredstvo manipulacije, da bismo dobili ono šta nam treba. I često pojavni oblik našeg ponašanja se menja kad dobijemo ono šta nam treba. Tinejdžer se babi ulagivao i obećavao, dok mu nije dala penziju , a onda se vratio na staro ponašanje.

Što se tiče nas ljudi, plitkoumni će uvek nasedati više na pojavno, nego dubokoumni. Dubokoumni će moći da lakše prepoznaju prevarante i manipulante u pojavnom. Ne možeš zauvek da foliraš. 

Posledice neprepoznavanja razlike pojavnog i suštinskog variraju. Bilo mi je bitno u ovom tekstu da sa par primera, možda i šaljivih, ukažem na odnos pojavnog i suštinskog. Da nije uvek kako nam se učini da jeste. I da model odnosa pojavnog i suštinskog, može da se primeni na mnogo čemu, a ne samo u ponašanju ljudi, kao što je npr genetika. Ili recimo neko ima lepe zube, ali su veštački. I suština je da on nema svoje zube, ali ima lepe veštačke za pokazivanje. Ili drvo ima lepu, debelu koru na stablu, što je pojava, ali unutra je trulo i može svakog trenutka da se uruši, a to je suština. 

Nije sve onako kako izgleda na prvu loptu da jeste. Pojavno i suštinsko. Forma i sadržaj su moguće različiti. Genotip i fenotip.