Nenad Petrović

Vazduh se sastoji od oko 78% azota, 20% kiseonika i preostala 2% od CO2 (ugljen-dioksida) i drugih gasova. Ali ta srazmera je danas. U davnoj praistoriji nije bilo tako.

Pre oko 300 miliona godina atmosfera naše planete Zemlje je sadržala mnogo veći procenat kiseonika, nego što je to danas. Tada je bilo i do 35% kiseonika u vazduhu u atmosferi. Homo Sapiens ne bi mogao da postoji u toj atmosferi. Taj period povišenog procenta kiseonika u atmosferi trajao oko 50 miliona godina, do pre oko 250 miliona godina.  Zašto je tada bio povišen procenat kiseonika u vazduhu i koje je to posledice imalo po život na planeti Zemlji?

Većina naučnika smatra da su tadašnje, pre oko 300 miliona godina, učestale erupcije vulkana, bile glavni uzroćnik povišenja CO2 (ugljen-dioksida) kao derivat sagorevanja, a taj visok nivo CO2 (CO2 je bio 4 puta viši nego danas i zato je bila toplija klima) su iskoristile kopnene biljke, da krenu da bujaju, jer znamo da biljke u fotosintezi koriste CO2 (uz energiju sunčeve svetlosti)… a izbacuju kiseonik O2 (transfer i konvertovanje energije). Razne paprati, nisko rastinje i talofote (niske biljke), a takođe i prve golosemenice, kormofite (visoke, sa stablom i lišćem biljke).

​Do tada glavni i najveći “proizvođaći” kiseonka u atmosferi su bile cijanobakterije (drugi naziv im je modrozelene alge). Do tih učestalih erupcija vulkana, usled hlađenja Zemljine kore. Pošto je biljaka bilo u izobilju, to je uslovilo da ima mnogo hrane za veliki broj vrsta dinosaurusa koji se hrane biljkama, pa je to izazvalo da gmizavci narastu i od njih budu dinosaurusu. Iako to ja tek tako pričam u jednoj rečenici, to su bili višemilonski u godinama procesi (kako smo čitali kod naučnika, ja samo prenosim, jer još nisam video, ni istraživao dinosauruse).

Kakav je bio život tada na našoj planeti u tim uslovima? To je vreme pre dinosaurusa. Oni su se pojavili tek pre oko 250 miliona godina. A tada su, pre dinosaurusa 50 milona godina, postojali zglavkari (škorpioni), tvrdokrilci i opnokrilci od insekata (vilin konjicI), razne antropede, centipede (stonoge) i milipede, pauci,… I svi ti organizmi su bili ogromni za današnje uslove. Jer je tada bila povećana koncentracija kiseonika u vazduhu. A ti beskičmenjačni organizmi nisu imali pluća da dišu, već su svojim telima, krilima, jednostavno apsorbovali kiseonik iz vazduha. I više kiseonika – veća tela. Pa su zato tada postojale ogromne stonoge ili vilin konjici.
Tada su postojale i ribe (nastale pre oko 500 miliona godina) i vodozemci (nastali pre oko 360 miliona god). U tom periodu kreću da se javljaju prvi reptili (gmizavci), od vodozemaca koji su kako im i samo ime kaže – malo u vodi, malo na zemlji, neki su se potpuno prilagodili životu na kopnu i to su reptili (gmizavci), gmizali su po kopnu, od kojih milionima godina kasnije nastaju i dinosaurusi, ptice, sisari.

Današnji najveći snabdevači naše atmosfere kiseonikom su planktoni (njima se hrane kitovi) koji obitavaju u okeanima – 80%, pa onda te cijanobakterije (modrozelene alge), pa tek onda biljke na kopnu (drveće), preostalih 20%. (Po tome teško da će masovna seča šuma da ugrozi srazmere gasova u našoj atmosferi) i time ugrozi život na Zemlji. 

Tada, preko oko 350, 300 miliona godina nije bilo kontinenata kao danas. Postojao je samo jedan kontinent koji naučnici zovu Pangea. I ta Pangea se razdvojila na (to razdavajanje nazivaju tektonika, tektonski procesi) Lauraziju i Gondvanu iz kojih su kasnije nastali kontinenti kakve danas znamo. Laurazija je bila na severnoj polulopti, Gondvana na južnoj. 

Radi zabave i kao zanimljivost za poređenje, ajkule, i njeni riboidni preci, su nastale u vodama pre oko 450, 400 milona godina. To je 200 milona godina pre dinosaurusa. Ajkule su drevne za dinosauruse, a postoje i danas. Dinosaurusi su izmurli pre oko 65 milona godina. Ajkule su plivale morima dok je postojao samo taj jedan kontinent Pangea. Zapravo su plivale okeanom, praokeanom, jer nije bilo okeana kakvim ih danas znamo. Plivale su Paratetisom, tim praokeanom koji je postojao tokom postojanja Pangee. Ajkule, ne samo da su drevne za dinosauruse, evolucijski preci ajkule su stariji i od drveća 100-inak milona godina. Mada, zvanična prva vrsta ajkula, koja je potpuno bila izgledom odvojena od ribolikih predaka, je postojala pre 390 miliona godina.

Saznali smo neke zanimljive informacije o praistoriji. Slažemo širu sliku i izučavajući preteče, pravimo okvir razmevanja za sve ono kako je danas. Jer daleko u budućnost može da vidi samo onaj ko je gledao u daleku prošlost.