Verovatno smo svi mi čuli za ljude koji idu bosi po travi tamo negde po prirodi, govore da se uzemljuju (često koriste tu terminologiju karakterističnu za ezoteriju, misticizam i spiritualizam), grle drveće, povezuju se sa Prirodom i tako opuštaju daleko od gradskih vreva, užurbanosti i stalne, nesvesne, a opšte prihvaćene tenzije u gradskom načinu življenja. Oni hodaju bosi ili grle drveće da bi se opustili, smirili i povezali sa sobom, Prirodom, uzemljili i stabilizovali. Većina nas to može da gleda kao savremeno pomodarstvo, ili da su ludaci, ili kao New Age-izam i deo hipsteraja, ili lude novotarije sa Zapada, neki to povezuju sa metafizikom…. Ipak, hodanje bosonog po prirodi, stvarno može da ima benefite po nas, i to veoma jasno definisane i lako uočljive. To ću pokušati da objasnim, ali to nije lajtmotiv ovog teksta. To sam samo uzeo kao paradigmu koju ću da objasnim, ali poenta je u tom objašnjavanju i razlaganju teme u kom ću pokušati da dam zanimljive informacije i drugačiji pogled na sve to, obogaćen raznim znanjima i podacima, ponajviše iz Zapadne mainstream nauke. Tako da će mi benefiti bosonogog hodanja po zemlji, poslužiti samo kao paravan, alibi i izgovor da u priči provučem zanimljive informacije i zaspem vas podacima koji mogu da budu korisni i intelektualno stimulativni, a svakako je i to drugačiji ugao gledanja, na tu sad već postavljenu paradigmu.
Tri pojma: talas, materija i energija i njihov međusobni odnos. Tela (nebeska, ljudska, živa ili neživa, koja god) su materija ili da kažem – čestice. Ne ide baš da kažem da je to nešto opipljivo što možemo da vidimo, ali radi lakšeg shvatanja poente, nek bude da je nešto slično tome. Ali savremena fizika, od kad postoji kvantna mehanika, ne pravi jasnu razliku između čestice i talasa. Jer je čestica, kad se dovoljno razloži, svedena na talas koji nosi energiju. Talas je nosilac energije te materije, čestice, tela. Drugim rečima, tela emituju, manifestuju, odašiljaju energiju koju nose talasi. Znači, postoji telo, materija, čestica koja se pokazuje, prikazuje, manifestuje okolini. Taj način pokazivanja ili manifestovanja je u vidu talasa. I talasi putuju okolo i interaguju sa okolinom u kojoj su druga tela i materije koja isto odašiljaju talase koji nose energiju.
Za talase je karakteristično da osciluju. Oscilacije mogu da budu brze ili spore i to se naziva frekvenca. Mogu da budu intenzivne više ili manje i to se naziva amplituda. Učestalost oscilovanja talasa je frekvenca. Veličina oscilacija talasa je amplituda. I sad – što su veća amplituda i frekvenca, to ta čestica, telo, materija poseduje više energije (ima više oblika energije, ali to trenutno nije tema od značaja).
Druga tema koju ću malo kasnije da povežem sa ovom gornjom. Jedna od vertikalnih podela ljudskog mozga po Polu MekLinu, koja je opšte prihvaćena u savremenoj neurologiji i medicini, radi lakšeg izučavanja, je da se sastoji iz tri dela: moždano stablo (vitalne funkcije), limbički sistem (osećanja) i korteks (misli).
U filogentskom razvoju (razvoj vrste, čovečanstva) isto kao i ontogenetskom (razvoj pojedinca, individue, čoveka, mene ili vas) prvo se razvija moždano stablo (malo posle začeća pa do šest meseci starosti posle rođenja), onda limbički sistem (od šest meseci starosti do šest godina) i onda korteks (od šest godina starosti do 18-20 godina). I svaki od tih delova mozga radi i tokom rada generiše moždanu aktivnost, a to je da oscilira isto kao i svako drugo telo, materija, čestice. I za svaki od tih delova mozga karaktrističan je jedan tip talasa.
Kad naš mozak emituje pretežno talase iz delta opsega (frekvence 0.5Hz do 4Hz, herca), tada nam je aktivno moždano stablo. I tada spavamo dubokim snom, zaceljujemo i odmaramo. To je NeREM faza spavanja (non rapid eye movement). Tada tokom spavanja ne trepućemo i ne sanjamo. Tada smo u dubokom snu.
Dalje, kada smo u pretežno theta opsegu talasa, kad naš mozak emituje frekvence oscilovanja talasa između 4Hz i 8Hz, mi tada sanjamo i tokom sna je to REM (rapid eye movement) faza sna, kad se može videti da nam se oči pomeraju iza zatvorenih kapaka. Tokom spavanja od 8 sati, nama se smene naizmenično 7-8 puta REM i NeREM faza spavanja. 7-8 puta prelazimo iz theta opega talasa u delta, iz sanjanja u duboko spavanje u kom ne sanjamo.
Theta talasi su karakteristični za decu od 6 meseci starosti do 6 godina starosti, kojima je u ponašanju izražen rad pretežno limbičkog sistema, koji je zadužen i ima ulogu u mozgu u osećanjima, maštanju, a kod odraslih osim maštanja – i vizije, snovođenja i kreativnost.
Delta talase imaju tek rođene bebe i odojčad. Samo spavaju dubokim snom i rastu. Ko njih od delova mozga postoji samo moždano stablo sa svojim funkcijama (disanje, rad srca, pritisak, fiziološke funkcije u telu i sve te vitalne radnje od životnog značaja, zato moždano stablo i zovu čvor života)
Posle theta talasa, sledeći nivo višeg opsega i brže oscilovanje su alfa talasi čija je frekvenca u opsegu od 8Hz do 12Hz. Tada smo u budnom, svesnom i opuštenom stanju. Ti talasi su karakteristični predominatno za rad korteksa.
Posle toga ide viši opseg frekvenci i još brža oscilovanja, a to je preko 12Hz, i to se zovu beta talasi karaktristični za fokus i koncentrisan umni rad.
I najviša frekvenca koju imaju samo geniji, neki gurui, epilieptičari u aurama pred Grand Mal, mistici i ludaci kojima ekstremno brzo radi mozak i prevazilazi i te beta talase, to su gama talasi. Izuzetno brze osilacije visoke frekvence i niske amplitude.
Uvek je tako u ljudskom mozgu. Kad se povisi frekvenca, snizi se amplituda. I vice versa. Kad su visoke amplitude, a niske frekvence, a talas je spor i velik, onda smo u Delta stanju, stanju dubokog sna u kom ne sanjamo, a isceljujemo i odmaramo. I suprrotno, kad je frekvenca tj učestalost talasa visoka, a amplituda niska – tada smo u budnom stanju fokusiranosti, opreznosti i koncentrisanosti. Možda ushićeni, uzbuđeni ili pod napadom panike i anksioznosti i previše agitovani. Suprotno tome, depresiju, kao represivno stanje, karakteriše rad mozga sa visokim amplitudama, ali i niskim frekvenciama.
I sad vidimo da je čovek u opuštenom, a budnom i svesnom stanju, stanju mira i spokoja, kad mu moždana aktivnost beleži pretežno frekventnost oscilacija talasa tu oko 8Hz, na prelazu između theta i alfa stanja. Neki od nas pripadnika homo sapiens hominidnog roda, svesno pokušavamo da stvorimo to stanje mira, spokoja i opuštenosti kod sebe. To se često radi i meditacijama. I otprilike takva stanja kad smo u tom opsegu oko 8Hz su Nirvane. Stanje kad smo toliko opušteni da smo skoro zaspali i čak počinje da nam se priviđa ili maštamo i sećamo se. Ne znam da li smo u snu ili na javi. Nešto između, neko prelazno stanje. Blaženstvo i mir. Malo mistike uz to i eto je Nirvana (pominjana u Budizmu Gotame Sidarte), dosegnuta meditacijom.
Kad nemamo mogućnost da dođemo do takvog stanja mira i spokoja, jer živimo u gradskom ubzranom i bučnom okruženju ili gde god, osim meditacija, imamo mogućnost da hodamo bosi po zemlji ili grlimo drveće (i slične, možda ipak stvarno smešne i lude stvari). Bitno je samo da smo u direktnom kontaktu sa Prirodom. Zašto?
Još jedan pojam moram da uvedem da bih potpuno zaokružio priču i da bi imalo smisla. Jer mi je ovo pokušaj da u naučnom maniru obradim temu našeg kontakta sa Prirodom i sinhronizacije sa njom. To je Šumanova konstanta (rezonanca). I ona je 7,83HZ ili tako otprilike, jer malo varira oko te frekvence. Ali je tu malo ispod 8HZ. Šumanova rezonanca je frekvenca planete Zemlje, kako neki kažu. Tu frekvencu formiraju jonosfera i površina planete Zemlje, kad dođe to pražnjenja groma u toj “šupljini”. Znači Šumanova frenvenca je frekvenca Zemlje, Prirode na površini Zemlje gde mi postojimo. I kao što vidimo ta frekvenca je oko 8Hz, a ako se setimo, kad je čovek na toj istoj frekvenci od 8Hz, tada smo opušteni i u budnom i svesnom stanju, i ne radimo ništa, ni umno ni fizički. Nismo napregnuti. Tada smo podešeni i naštelovani na te vibracije Prirode i zato smo opušteni. Došli smo sebi i svojim korenima, bukvalno (jer smo mi kao živa materija nastali od nežive materije Zemlje ili zvezda). Povezani smo sa prirodom. Talasima koji su na istoj frekvenci kao i talasi naše planete. A pošto znamo sa početka ovog teksta, da savremena fizika ne pravi jasnu razliku između talasa i čestica, jer je čestica pojavni oblik talasa, onda smo povezani sa našom planetom Zemljom preko talasa i rezoniramo zajedno. Rezoniranje je kad dva tela osiciluju talasima iste frekvence, pa tu ne dolazi do mešanja i ometanja (intereferencije) talasa, nego dođe do sinhronizacije (udruživanja). A to je udruženi efekat frekvence, da se tela usklade tj sinhronizuju (imaju zajednička oscilovanja).
I za kraj, poenta celog teksta sa kojom završavam istom temom kojom sam i počeo. Kad se povežemo sa Prirodom, a to je npr kad hodamo bosi, frekvenca oscilovanja talasa koje emituje naše telo se sinhronizuje sa frekvencom planete Zemlje koja je malo ispod 8Hz. Tada smo opušteni, mirni, spokojni, svoj na svome što se kaže, uzemljeni i povezani sa majkom Prirodom i našom pramajkom Zemljom.
*Prirodni zakoni nam kažu da naše telo ima težnju da se sinhronizuje sa frekvencama Zemlje i da izbegne interferenciju (ometanje talasa). Tako je ne samo sa Zemljom, nego i sa ljudima. Zemlja ili ljudi, to su tela, bilo živa ili neživa, isti zakoni fizike vladaju. Ako sa nekim provedemo dovoljno vremena, mi se osećamo isto kao ta osoba, isto pričamo i razmišljamo. Isto smo opušteni ili uznemireni. Ja znam to i iz plesa da kad plešem evo npr kizombu sa nekom devojkom posle tri pesme. što je desetak minuta grljenja, mi smo se potpuno uskladili (sinhronizovali). Zato Kizombu i često zovu meditacija u dvoje.
Leave a comment