Nenad Petrović

Ovo sam delimično, što ću sad da pišem, već dotakao u drugim tekstovima na mom blogu.

Većina nas zna da se spavanje sastoji iz dva dela. NeREM i REM. REM je akronim od “rapid eye movement”. Znači, dok spavamo u određenom delu spavanja nama se oči brzo miču, pomeraju ispod zatvorenih kapaka; a postoje i drugi delovi spavanja tokom kojih nam se oči ispod kapaka ne miču, mirni smo. Te dve faze spavanja tokom spavanja noću od 8-9 sati se nekoliko puta naizmenično smenjuju.

Kad smo u REM fazi spavanja i oči nam se povremeno brzo pomeraju ispod kapaka, tada sanjamo intenzivnije. I to je faza spavanja kad smo relaksirani, ali ne i potpuno opušteni. U REM fazi spavanja instrumenti mere moždane aktivnosti oscilovanja na frekvenci od 4Hz do 8Hz. To je Theta opseg. Kad smo na oko 8Hz, tada smo kao polubudni, između sna i jave. Imamo snoviđenja, priviđenja i maštanja. Između sna i jave. Najveća svetska dostignuća u istoriji čovečanstva se dešavaju u glavama ljudi kad su u tom opsegu.

Kako poniremo i idemo ka 4Hz sve dublje spavamo, Ne sanjamo, ne mrdamo očima u snu i lagano zadiremo u Delta opseg kad naš mozak radi na frekvenci oscilovanja ispod 4HZ. To su duboka stanja opuštenosti i relaksacije. Tokom takvog spavanja najviše isceljujemo, od kognitivnog aspekta do telesnog. Oporavak tkiva, mišića, duše i tela. Regeneracija totalna.

Neki su prijavili i dublja stanja svesti (zaravo preciznije nesvesti), da su došli do Y opsega frekvence oscilovanja, koji je 0,5 HZ. To su opasna stanja i ne baš prirodna za čoveka. Bliska komi, pa čak i smrti. Blizu je gašenje organizma i nepovratan odlazak u ništavilo. Ta Y stanja svesti su prijavili jogini i meditatori, višedecenijski jogini i meditatori koji su svesnim naporima i pripremama zalazili u ta stanja. Treba nekoliko sati mira pre spavanja i zalaženja u to stanje svesti. I treba ne samo spoljašnost bez distrakcija, već i misao u sebi “ugasiti”. Samo doživljaj i apsorpcija.

Jedan moj bivši kolega sa nekog davnog posla mi je pričao kako je upoznao i kako je pričao sa joginom koji decenijama meditira u različitim asanama i kako on redovno dostiže Y stanja svesti. I kaže da kad je pola sata do sat vremena u tom Y stanju, da posle može da ne spava nekoliko dana, da je toliko svež, odmoran i bistrog uma. Da je toliko regenerisan.

Ja se sećam da sam čitao slično o Tesli. Rekao je da ne spava noćima, ali kad legne i odspava nekoliko sati, posle je spreman da radi danima pa i nedeljama izuzetno intenzivno. Tako svež i odmoran, može da radi bez prestanka danima. Znamo da je Tesla u kasnijoj životnoj dobi sebe kvalifikovao kao budistu i hinduistu, gde je moguće pokupio znanja ili nezavisno od njih sam sebe duboko istražio i spoznao.

Iznad Theta opsega je Alpha stanje svesti. U Aplha stanju smo budni i opušteni. Ne radimo i nismo koncentrisani. Mirni i relaksirani. Prisutni, apsorbujemo okolinu i svet oko nas. Alpha opseg je od 8HZ – 12HZ. 

Iznad Alpha stanja su Beta 1 i Beta 2 opsezi. U Beti mozak radi brže, sa većom frekvencom i manjom amplitudom talasa. 

Ako znamo fiziku i karakteristike talasa: kako se smanjuje frekvenca (učestalost), tako raste amplituda (ukoliko se ne gubi energija, samo menja oblik). I obrnuto srazmerno: kako raste amplituda talasa, tako se talas usporava.  Delta talasi su spore frekvence i velike amplitude, masivni i spori talasi, dok su Beta i uskoro pominjani Gamma, kratke amplitude, izuzetno brzo oscilujući.

Amplituda je veličina talasa, frekvenca je brzina talasa i u obrnutoj proporciji su.

Da se vratim. Iznad Beta 1 i Beta 2 talasa koji nam se javljaju kao moždana aktivnost kad smo izuzetno koncentrisani i kad fokusirano radimo, su Gamma frekvence talasa. To je preko 180-200HZ. To su izuzetno brze frekvence i male amplitude talasa. Mozak samo šije. Priča se da samo geniji i gurui imaju sposobnost da kad rade, misle ili nešto uče – dosegnu te izuzetno brze frekvence talasa. 

Mozak se razvija tako što se prvo u filogenezi i ontogenezi (do sada svi treba da znamo šta su ontogeneza i filogeneza i njihov odnos, u suprotnom kome ja pišem ove tekstove) razvija moždano stablo sa svojim vitalnim funkcijama, pa onda limbički sistem i na kraju korteks.

Za svaku od tih moždanih struktura (vertikalne podele mozga prema Polu MekLinu) su karakteristični talasi određene frekvence i amplitude. I karakterističan period odrastanja ili ponašanja.

Kad smo beba, mi imamo samo moždano stablo. I mi po ceo dan spavamo sa ponekom refleksnom reakcijom. Za moždano stablo, koje je prvo nastalo u evoluciji jedinke i naše vrste, karakteristični su talasi sa Delta opsega. Beba spava tim dubokim snom, u NeREM je fazi spavanja skoro uvek. I zato brzo napreduje, regeneriše se i tkiva se umnožavaju. Raste. U evoluciji centralnog nervnog sistema jedinke i vrste, prvo je nastalo moždano stablo, koje svojom aktivnošću generiše talase iz Delta opsega. 

Moždano stablo se razvija do šest meseci starosti.

Onda u (ontogenezi) evoluciji jedninke (mene i tebe), ali i (filogenezi) evoluciji vrste (čovečanstvo) se razvija Limbički sistem, od šeste meseci naše starosti do kad smo dete 6-7 godina naše starosti. Deo mozga zadužen za osećanja. I on radi samo u Theta opsegu. Deca od 6 meseci starosti do 6 godina imaju razvijen taj deo mozga i stoga su stalno u Theta opsegu. Deca su maštovita, kreativna i radoznala. Brzo uče. Što je karakteristika stvaralaca i kreativaca. Pronalazača i maštovnjaka.

Svako ko želi da nešto otkrije ili smisli mora da bude u tom stanju svesti često. Ili da preformulišem: svako ko stvara, otkriva i mašta mora svesno svojim naporima da regresira u Theta talase i Limbički sistem da mu bude dominantna struktura mozga koja ja aktivna, iako je odrastao.

Nije ni čudo zašto su neki geniji i kreativci naizgled kao nezrela, hirovita deca. Oni su u Theta stanju svesti. I kao što sam pisao gore, osim što Theta opseg je karakterističan za decu, za kreativnost, igranje, tako je karakterističan i za sanjanje u REM fazi kad spavamo. Sanjanje, maštovitost i kreativnost. Snoviđenja i priviđenja. Isti izvor – Theta talasi frekvence 4-8Hz iz Limbičkog sistema (a u njemu strukture zadužene za obrađivanje emocija: talamus, hipotalamus, amigdala…).

Korteks radi na bržim frekvencama i manjm amplitudama od Limbičkog sistema. Korteks generiše talase Alpha, Beta 1 i Beta 2. I Gamma. 

Jedna od zanimljivosti je da su izuzetno specifčni, kreativni i sposobni ljudi ili na krajnjem početku lii na krajnjem kraju opsega oscilovanja frekvence talase koje generiše ljudski mozak.  A često u Theta stanju. Većina ljudi su u Alpha, budnom opuštenom, stanju i to je prirodno i najzastupljenije među ljudima. Ali ne i geniji.

Svaka moždana struktura emituje talase odeđene frekvence, tako da po ponašanju ili tipu ličnost, možemo da znamo u kom delu mozga pojedinac najviše obitava i kakav mu je život, shodno tome. 

Kako nam se kao individui u životu razvijaju delovi centralnog nervnog sistema (mozga), tako nam se javljaju nove moždane aktivnosti koje generišu drugačije moždate talase nego prethodne.