Nenad Petrović

Neki dobar broj ljudi u mom okruženju me pita redovno šta kog đavola radim po tim plesnim žurkama godinama iz veče u veče. Pa ovaj tekst pišem delimično kao odgovor njima. Ujedno, vodim grupu plesača salsa/baćata, koji nisu redovni na časovima. Malo po malo i neko od njih odustane (jer tako neredovan ne drži priključak sa grupom po znanju, ili sam im dosadan ili ko zna koji razlog sve ima). Naravno, svako od njih ima svoju priču i razloge zašto nije redovan, iako časove plesa imamo samo jednom nedeljno. Znači, oni nedeljno ne mogu da se organizuju, nađu vreme, da plešu tih sat vremena. Baš su im toliko sadržajni životi i puni obaveza. Nek bude da jeste tako. Ali ja ću sad da dam moje gledište zašto neko treba da ide na ples, naravno, pozivajući se na svoj lični primer i induktivno pokušavajući da transponujem sa ličnog na opšte. 

Meni je ples doneo drugačiji i bolji život. Opušten sam. Sad mi je prirodno kao što je davno i bilo da budem okružen ljudima i u toj gomili da sam svoj, spontan, bez ustezanja. Znači, društvenost se poboljšala. Opuštenost. Prirodnost.

U toj društvenosti od bezbroj ljudi sa kojima sam redovno preko plesa u kontaktu i plešemo ili idemo zajedno na žurke ili se tamo viđamo, ima ih fin broj sa kojima se kapiram. Združili smo se. Iz ovog ili onog razloga. Zbog ovog ili onog razloga. I osim poznanstava, plesa, i čavrljanja na plesnim podijumima, neki od njih su mi postali prijatelji i van plesa. Sa manjim brojem radim nešto, neku biznis priču i zajednički interes imamo. 

To znači, ako valjano koristimo naša poznanstva, ples nas obogati širenjem poznanstava i upoznavanjem ljudi. Sa kojima imamo potencijal da nešto zajednički uradimo ili doživimo i tako poboljšamo kvalitet života. 

Ples mi je doneo da sa devojkama imam normalan odnos i da to bude spontano, tečno, prirodno i lako. Što pre nije bilo. Kad bih pre bio u kontaktu sa devojkom imao bih probuđenu pažnju, nesigurnost i blago drugačije ponašanje koji odstupa od mog prirodnog. Opterećen mišlju da nešto ne pogrešim.

Ples mi je doneo zdravlje. Jer izolovan i nedruštven ne može da se živi. Nit’ sam Bog, nit’ sam zver. Zdravlje od kretanja iz večeri u veče. U ritmu muzike. Ja kao hiperaktivan moram da imam veliku dozu pokreta dnevno, a ples mi to dobro kanališe. Usmerevajući moj potencijal i energiju na zdrave izvore potrošnje. 

Uz ples i plesne žurke sam naučio mnogo o ljudima, pričajući i slušajući ih. O životu isto tako. Ples mi je sigurno u nekoj meri pomogao i da sebe nađem i definišem u korelaciji sa drugima. Da sam sebi svoj život i vrednosti postavim jasnije.

Ples mi je doneo lepa osećanja, o da, razloge za okupljanja sa dobrim povodom. Okupljamo se uz muziku i zbog plesa. Zar to nije sjajno imati kao jednu od opcija u životu?! 

Ples mi je doneo mnoga poznanstva sa strancima koje nikad ne bih upoznao u tom broju da sam vodio “običan život”. Među njima su neki sjajni ljudi. Od njih sam naučio o drugim kulturama, mentalitetima, društvima i državama. Doživeo prijatna iskustva. Stekao nova znanja i poznanstva.

Ples mi je doneo znanje Španskog jezika. Pesme salse i baćate su na Španskom. Nazivi figura su na Španskom. Iz večeri u veče i čovek nauči, ne samo puki naziv figure, nego i kontekst i značenje. I o kulturi naroda gde je salsa ili baćata nastala. Ples ima svoj društveno-istorijski kontekst. 

Uz ples sam naučio da slušam muziku. Naučio o muzici, ritmu, o instrumentima. Naučio sam o strukturi pesama, odnosu instrumenata i vokala u pesmama. I postao muzikalniji. I to se sa salse, baćate i kizombe prenelo na sve ostale pesme i svu ostalu muziku. Jer ista pravila važe i za salsu/baćatu/kizombu i za tango, metal muziku, hip hop, rok en rol i džez, tehno, Veliko otkrovenje je bilo kad sam to shvatio. Išao sam na hip hop, tako da sam se iz prve ruke uverio.
 
Ples mi je osvestio telo, osvestio pokret i kretanja. Koračanje i hodanje, bukvalno. Ples mi je povećao kontrolu tela. Mogu da kažem da ples je kao meditacija, naročito kad upadnem u flow stanje. Kad ne mislim mozgom i korteksom, nego se svedem na instinktivne kretnje i telesne reakcije.
Najsrećniji u životu, najispunjeniji i najviše svoj na svome sam kad sam telesan. Kad nisam intelektualan. Kad sam u svom telu, a ne u svojoj glavi. To mi ples omogućava. Ubeđen sam da je biti u svom telu, a ne u glavi prirodno za čoveka, da je poželjno i da vodi ka zdravlju. Najnormalnija stvar na svetu, ali kad čitamo, gledamo u knjigu, monitor, ekran – mi se odvajamo o sebe, svoje prirode i suštine. Ples je sredstvo za povratak sebi i svojoj suštini. Sredstvo za povratak svom iskonu. Kad mislim o tome gde mi je noga ili kako mi se kreće ruka je telesno, osvešćivanje i kontrolisanje pokreta i tela. I tad sam svoj na svom. Kao meditacija ili joga nidra- isti efekat.

Ples mi je doneo čak i pare, jer organizujem žurke i vodim časove plesa. Jeste bukvalno minimalno, ali je fin osećaj kad se ljudi organizuju i dođu na tvoju žurku, plate ulaz (koji je realno najjeftiniji u gradu) i dođu da se zajedno isplešete, družite i budete srećni. Naravno, to je smešna cifra, ali iako tu postoji potencijal još veći, ipak ga ne koristim. Jer okej je biti plesač, ne mora se svuda imati biznis pogled na stvari.

Ples mi je doneo poštovanje. Niko mi nije rekao “Poštujem te više jer plešeš”, ali to se oseća i implicito je očigledno.

Ples mi je doneo samopouzdanje. 

Ples je sjajan potencijal za toliko toga. Ples je lak, tečan, prirodan. Ples kad telom pokažemo kako čujemo muziku. Kad telom interpretiramo muziku. Ples je “rešavanje problema” real time. U smislu da smo prisutni tokom plesa u kom se samo u jednoj pesmi toliko toga desi što treba “rešiti” ili ishendlovati ili što traži pažnju, posvećenost i vreme. Od toga kako da reaguješ na muziku i kako da je interpretiraš i to u skaldu sa zanjem partnerke, u skladu sa prostorom, plesnim podijumom, gužvom oko tebe, muzikom…

Na plesu sam dodatno usavršio da budem sve vreme intenzivno prisutan, tu – uz muziku i partnerku. Jer ako nisam bude loš ples, ne čujem ritam dobro ili partenerka koja ja naša reakcija bude kao i mi – odsutna.

Posle plesnih večeri gde se svi međusobno upoznajemo, pričamo , povezujemo i plešemo, svaki drugi izlazak u grad je smešan. Više nije cool izaći u klub i biti sa svojim društvom u ćošku u zadimljenoj prostoriji. Igranke, plesne večeri su za takve izlaske ….iha.

Ples mi je doneo toliko toga. Ples je veliki potencijal koji možemo da realizujemo i time sebi život učinimo kvalitetnijim i smislenijim. Mislim da svi treba da prođemo u životu tu fazu, a razloge sam gore u tekstu navodio. Ili ne samo da prođemo tu fazu, nego da se u njoj zadržimo što duže ili trajno.
Ples je mnogo više od hobija ili neke neozbiljne zanimacije u životu. Ples je mnogo više od sreće i dobro umreženog mozga. Samo to treba da shvatimo i da se prema tome tako i postavimo/ponašamo. Tada će ples doneti različite dobrobiti u naše živote. Ako je meni, može i vama.