Nenad Petrović

Nisam poludeo, samo sam izneo ideju koju ću nakon što je objasnim semantički, etimološki i morfološki da je razradim.

Transhumanizam je gledište i filozofski pokret oko ideje da se čovečanstvo može poboljšati sjedinjavanjem sa ili upotrebom tehnologije.

Kiborzi su (ne samo ljudski) organizmi prepleteni i sjedinjeni sa mašinama, tehnologijom, uređajima.

Kad se od neke životinje deo tkiva ekstrakuje i na bazi gena u tom tkivu u laboratorijskim uslovima stvori masa ćelija ili taj isti organ, to u nauci zovu organoid.

Veštačka inteligencija postoji gde?! Nema je u nebu, nema je u planini, nema je betonu ili varjači i kutlači. Nema je svuda u svetu oko nas. Bar da mi znamo. Veštačka inteligencija je zapravo u mašinama, u kompjuterima i mobilnim telefonima. Veštačka inteligencija (AI) je u tehnologiji koju je čovek napravio. Tehnologiji su potrebni procesori, struja i tranzistori na matičnim pločama sa anodama i katodama. I podaci sa AI (veštačke inteligencije) koje ona koristi i na koji način obrađuje se skladište na serverima, hard diskovima – opet tehnologija i fizički hardver. Ali da li AI mora da bude samo u nekim tehnološkim uređajima i mašinama, kompjuterma?! Ne od skora. Izašla je iz ekrana i monitora.

Naučnici su našli način (mehanizam) da podatke i algoritme istrenirane veštačke inteligencije implementiraju u gore pomenute organoide. Da veštačka inteligencija ne bude više na serverima, u hard diskovima i procesorima.

Znači u laboratrijskim uslovima od DNK iz ekstrakovanog tkiva su izrasle grupisane mase ćelija ili ceo organ u koje su uneti podaci i algoritmi veštačke inteligencije. I po prvi put u istoriji čovečanstva se delovi naše tehnologije (softverski deo) nalaze u organoidima. Do sada su sjedinjavani u kiborge hardverski delovi jednostavnih mašina. Ali ovo sada je neviđeno! 

Koje su implikacije i šta sve to podrazumeva?

Na organoidima se navodno zvanično istražuje, jer etički kodeks naučnog metoda zabranjuje takva istraživanja ne samo na ljudima, nego vidimo i životinjama. Za sada je okej na veštački uzgojenim organoidima u laboratorijama unositi elemente veštačke inteligencije, dakle sjedinjavati AI i organoide.
Naravno znamo da u vojno-istraživačke svrhe sigurno se eksperimentiše i sa životinjama, ako ne i ljudima.

S druge strane, neki drugi naučni timovi pokušavaju da urade jedan drugi zadatak, a to je da ceo naš život, sva naša iskustva, sećanja, želje, ideje, ambicjie, cele nas, daunloduju (download) na kompjuter. Time bismo postali nakon smrti neki bajtovi u nekom kompjuteru (što se već davno dešava u scenarijima nekih igranih filmova u Holivudu). Naša duša (ako bi duša bila zbir svih tih pobrojanih stvari: sećanja, ideje, nadanja, ambicije…) bi u tom slučaju bila besmrtna. I ako naše samo biološko telo je propadljivo, naša duša koja je duhovni (ili možda bioelektrični) entiet – nije.

To znači da bismo tu našu dušu sačuvanu na jedan kompjuter ili jedan USB, mogli da instaliramo u drugi organizam. U drugo telo koje je živo ili veštački uzgojeni u labratorijskim uslovima in vitro, kao organoidi.
I još povrh toga ne samo da bismo boravili u drugom, tuđem telu, mogli bismo da se “upgrade-ujemo” veštačkom inteligencijom, koja je već instalirna na organoide. Isti digitalni princip i logika. Ako su instalirali AI u organoide ii elektronike i sa hard diskova, mogu i našu daunloudovanu dušu. 

To su neke frapantne zamisli, koje se već ostvaruju iako nisu poznate široj publici, jer se mi bavimo preživljavanjem, opstajanjem i zastrašeni u procesu ukrupnjavanja kapitala plutokratiji i oligarhiji u različitim pojavim oblicima. Mislim da mi tome više ne moemo da se odupremo, a većina i ne želi. Tako da ta nadolazeća neminovnost može samo da se ubrza ili uspori, ali svakako dolazi. Svet kiborga, svet organoida, svet imlementrane veštačke inteligencije i sačuvane na USB (daunloudovane) duše. Sjedinjeno organsko i neorgansko, mašine i tkiva, veštačka inteligencija van kompjutera i mašina. Transhumanizam. Koji god oblik – ružan je. Mnogo ovo brzo ide.