Nenad Petrović

Nedavno sam čitao naučni članak trojice naučnika: Aleksandra Hjafila, Nikolasa Bomara i Paskala Bojera, koji pominju aksialno doba i kako su se u tom dobu antike, nezavisno jedna od druge, javile drugačije ideje, misli i vrednosti, od do tada postojećih. Članak sam čitao ovde. I jako podstaknut time sam odlučio da napišem ovaj tekst. Da pokušam da učenje Ruperta Šeldrejka o morfičkim poljima i rezonanci (to izučavam malo u poslednje vreme) povežem sa aksialnim dobom.

Aksialno doba nazivaju tako, jer je to početak novih vrednosti, nošenih kroz ideje u aksialnoj vremenskoj osi, kroz koju ideje kad idu, one se samo granaju na modifikacije sličnih. Nema ničega potpuno novog.

Pokušaću veoma kratko da prikažem i povežem aksialno doba i morfogenetička (morfička) polja i rezonancu.

Aksialnim dobom nazivaju period od oko 500 godina p.n.e. pa do oko 300 godina p.n.e. U tom periodu antike su živeli Sokrat, Lao Ce, Konfučije, Zaratustra, Gautama Sidarta, Mahavira, Pitagora… i oni su uspostavili, kroz svoje ideje, učenja i razmišljanja, nove vrednosti koje do tada nisu bile uopše značajne u čovečanstvu, niti im se težilo kao vrlini i ljudskom idealu. Oni, i kasniji njihovi derivati njihovih učenja, religija, ideja, filozofskih misli su oblikovali današnje vrednosti civilizacije i čovečanstva.

Od njih su nastali budizam, savremena filozofska analitička zapadnjačka misao, daoizam, islam, hrišćanstvo, mnoštvo jevrejskih propovednika, zoroastratizam (koji je tada u antici bio najrasprostranjenija religija kad je persijsko carstvo bilo na vrhuncu moći), taoizam, đainizam, oblici modernijeg hinduizma i bramanizma, i kasnijeg sikizma… znači sve današnje vrednosti i etičko-moralna kretanja i tokovi su – njihova zasluga.

Neki autori navode da aksialno doba počinje sa Homerom i Ilijadom što je oko 800 godina p.n.e. ali većina odbacuje to gledište. Čak starogrčku pre-sokratsku misao navodi kao suprotstavljenu preteču vrednostima izniklim u aksialnom dobu.

Mislioci (i ideje koje su oni tada zastupali) minojske kulture, mikenske kulture, starogrčka mitologija i pre-sokratski filozofi, mesopotamci i sumeri, mislioci starog Egipta ili Vavilona, solomonskog casrtva su skoro pa beznačajni u današnjem modernom svetu i savremenim tokovima. Njihove vrednosti su odnete novim vrednostima i idejama u aksialnom dobu.
Ko od nas zna nekog mislioca iz Starog Egipta? Ko od nas zna za nekog pesnika ili mislioca iz Vavilona? Ili iz Mesopotamije? Ili sa Krita i minojske kulture?! Sa Itake ili iz Mikene?! Ili nekog Ahajca ili Etrurca. Nije da oni nisu razmišljali i imali nauku, religiju i filozofiju. Razmišljali su i pisali. Ali. Pregazila ih nadolazeća misao aksialnog doba.

Smatra se da su Sokrat, Konfučije, Buda, Lao Ce, Zoroaster (Zaratustra)… sličniji po razmišljanju i vrednostima nama koji živimo posle njih 2 500 godina, nego onima koji su živeli pre njih par stotina godina ili hiljadu godina.

Jedan od nasjtarijih zakonika zabeležen u čovečanstvu, koji je doneo vavilonski kralj Hamurabi, ilustrativno nam govori o tadašnjim vrednostima. “Oko za oko, zub za zub” “krađa se kažnjava odsecanjem ruke koja je to ukrala”. To je direktno pozivanje na osvetu i/ili nastavljanje kruga nasilja. Hamurabi je živeo možda 1000 godina pre aksialnog doba. A onda imamo hrišćanske vrednosti rođene na talasu aksialnih vrednosti koje kažu “ko tebe kamenom, ti njega hlebom” ili “ko ti lupi šamar, ti mu okreni i drugi obraz”. Znači, vrednosti su suprotne: prekid nasilja i osveta, i početak ljubavi. 

Detaljnije o aksialnom dobu čitajte na gornjem linku, koji vodi ka naučnom članku koji sam pominjao u prvom pasusu.

Dakle, suština koju pokušavam da prikažem, osim što pokušavam da dam i informativne zanimljivosti, je da su svi ti mislioci i rodonačelnici ideja u aksialnom dobu, učili i nastupali nezavisno jedan od drugog. Gautama Sidarta nije imao telefon da pozove Konfučija da ga pita šta misli o samsari. Nije imao ni svest da postoji tamo negde u Kini neki Konfučije koji nešto misli i piše. Sokrat nije mejlom kuckao sa Lao Ceom, da se konsultuju oko novih vrednosti koje uče i treba da predstave sokratska misao i taoizam zajedno. Nisu imali pojma jedan za drugog. Nisu gledali na RTS-u reportažu jedan o drugom. Niti su čitali međusobno svoje knjige. 
Znači, oni su svi imali u svojim učenjima vrednosti koje su donekle bile podudarne, a potpuno drugačije od pređašnjih kao štu su npr Hamurabijeve vrednosti. Kako li je to moguće?! I da li je baš slučajnost da se u raznim delovima sveta u slično vreme u razmaku od samo par stotina godina javljaju tako revolucionarne misli i ideje, koje sve počivaju na istim vrednostima: ljubavi, tolerancije, strpljenja, spasenja?! 

*upoređivanje vrednosti pre-aksialnog i aksialnog doba prema Merlinu Donaldu i teoriji kognitivnih promena

Biolog Rupert Šeldrejk već 40 godina proučava nešto što naziva morfogenetička polja ili skaćenije morfička polja. Koja međusobno mogu da interaguju i naprave rezonancu (zajedničko delovanje sa udruženim efektima). Rupert Šeldrejk navodi da se nasleđivanje s generacije na generaciju ne vrši samo genima (hromozomskim ili mitohonrdijalnim). Već da postoje polja (morfička), koja poseduju sva bića.
Navodi da su morfička polja zapravo energetska polja, koja se prenose potomcima i prenose savremenicima. Mi takođe sa našim savremenicima “komuniciramo” putem tih polja. Šta to apstraktno kad prevedemo u konretno znači?

*upoređivanje vrednosti pre-aksialnog i aksialnog doba prema Merlinu Donaldu i teoriji kognitivnih promena

Znači kolektivno pamćenje i kolektivnu svest. Evo par primera za lakše razumevanje.  
’70-ih godina su u Engleskoj na televiziji davali ljudima neki test koji se sastoji od mrlja, nalik Roršahovom testu, koji su tadašnji gledaoci trebali da odgonetnu šta se tu vidi, u tim mrljama. Retko ko je odgovorio tačno, možda pola procenta ljudi. I njima je trebalo mnogo vremena. Onda par godina kasnije su taj isti test dali na nemačkoj televiziji. I mnogo više Nemaca je dalo tačan odgovor. I mnogo brže su dali nego Englezi.
U toj eri bez interneta i bez brzog prenošenja informacija je jasno još tada bilo da Nemci nisu imali pojma da su taj test radili i Englezi, ali su ga brže i lakše radili kao da su već imali iskustva sa tim testom.
To naučnici kao što je Rupert Šeldrejk tumače kao jedan od primera rezonance morfičkih polja kojima se prenosi kolektivno znanje i kolektivna svest kad međusobno interaguju i preko rezonance prenose znanje ili svest, iskustva jednom rečju.

Još jedan primer koji Rupert Šeldrejk navodi kao dokaz morfičke rezonance i postojanja morfičkih polja kao prenosilaca informacija među savremenicima (prenose se informacije i na potomke) je i test koji su u Londonu dali pacovima u eksperimentalnim uslovima da u lavirintu nađu zrno kukuruza. I pacovi su nasumice tumarali po lavirintu tražeći zrno kukuruza. Dosta vremena im je trebalo da nabasaju na zrno. A onda danima kasnije svaki sledeći pacov bi bio sve brži u nalaženju zrna kukuruza, iako nije nikako komunicirao (ako uopšte pacovi i mogu tako da komuniciraju) sa njegovim prethodnicima kojisu već bili u lavirintu.  Znači, postojalo je neko kolektivno, nesvesno učenje. A znanje i iskustvo su se prenosili nekim neuobičajenim putevima, za koje Rupert Šeldrejk tvrdi da su morfička polja u rezonanci. I potomci pacova su bili jednako dobri i sve efikasniji u nalaženju zrna kukuruza. 

Šeldrejk navodi još mnogo primera (koje možete pogledati ovde) koji dokazuju morfičku rezonancu i kolektivno učenje kod neorganske materije, kristala, kod supreprovodnika u kvantnim stanjima i u istraživanjima koherentnosti novih čvrstih materijala. 

*Just for fun: zamislite veštačka inteligencija uči preko morfičkih polja i stiče iskustvo i znanje na daljinu.

Primenljivost Šeldrejkove hipoteze o morfičkim poljima je jako široka. I zaslužuje da se o tome napišu knjige i knjige, iako ga neki nazivaju pseudonaučnikom koji se bavi magijom, spiritualnim i ezoterijom.


A sada, kako sve navodi, da povežemo morfička polja i aksialno doba.
Morfička polja nas navode da kad međusobno rezoniraju morfička polja prenose znanje i svest, sa individualnog na kolektivno iskustvo. Sa jednog pacova koji traži zrno kukuruza po lavirintu… znanje, pamćenje i svest postepeno i sve ubrzanije prelaze na sve pacove svuda po svetu. Sa jednog čoveka koji rešava test sa mrljama na televiziji, iskustvo, znanje, pamćenje se prenosi na sve ljude iako su i fizički daleko u drugoj zemlji i ne psotoji mogućnost klasične komunikacije.

Teorija (hipoteza) morfičkih polja i rezonance navodi na logičan zaključak da se u aksialno doba moguće dogodilo kolektivno prenošenje znanja i iskustava, kolektivno podizanje svesti, među tadašnjim rodonačelnicima novih vrednosti i ideja.
Što mu dođe, ako konkretizujemo – da su Gautama Sidarta, Lao Ce, Sokrat, Konfučije, tadašnji jevrejski propovednici, Pitagora, Zaratustra, Platon, Mahavira, Isus (koji je na njihovim vrednostima ljubavi, nade i vere odgajan) svi međusobmo “komunicirali” morfičkim poljima koja međusobno rezoniraju.


Veoma složena tema. Morfička polja i morfička rezonanca imaju veoma dalekosežne implikacije. Rupert Šeldrejk nije u svim naučnim krugovima priznat. Jeretičo učenje, kažu. Pseudonauka. Njegov govor sa TED Talk-a je skinut i zabranjen za emitovanje. A on kompromitovan i diskreditovan. 

Aksialno doba postoji. Iako je nemoguća misija objasniti šta je pokrenulo aksialno doba i tadašnje mislioce da razmišljaju o razmišljanju, što niko pre nije radio i da koncipiraju potpuno drugačije vrednosti do tada nezapamćene u čovečasnstvu. A da li aksiono doba možemo objasniti teorijom morfičkih polja?! Koga zanima – ne treba da pozovem da čita, uči i istražuje o tome. Sam će.