Nenad Petrović

Arhetip Žene je osećanja i raspoloženja. Arhetip Muškarca je logika i rešavanje problema. Takvi kakvi smo, imamo totalno različite poglede na svet i život. Ali u uzajamnom odnosu takvih privlačećih i odbijajućih sila, čovečanstvo opstaje u komplementarnoj dinamici dva polariteta (muškog i ženskog), koji se spajaju u optimalan oblik udruživanja (porodica) zarad održanja i produžetka života sa nesvesnim i intuitivno-instinktivnim ciljem (plod, dete).

Originalan, izvoran i prirodan arhetip Žene je da kuka muškarcu, da ga testira i izaziva. Da mu izražava svoje nezadovoljstvo. Ali i da mu ugađa, da ga čini ponosnim, jakim, uglednim. Da ga sledi i podrži u njegovim nastojanjima. 

Muški arhetip, onaj izvoran, zdrav, u prirodi nastao i opstao je usmeren na rešavanje problema i korišćenje logike prilikom rešavanja. 

To što Žena često zanoveta, negira, iskušava i izaziva Muškarca je deo mehanizma opstanka. Kako je to sad moguće da kad ti neko kuka i žali se, on tako opstaje i preživljava?!

Žena te testira i izaziva svojim kukanjem, koliko si sposoban da podneseš. Koliko se cimaš na nebitne ili bitne stvari. Ona testira tvoje granice, tvoje sposobnosti, tvoje samopouzdanje. Jer joj treba znanje o tvojim mogućnostima i sposbnostima podnošenja nedaća, stresa i problema. Jer ako loše podnosiš njeno negodovanje i zanovetanje, to je za nju (veoma često nesvestan) znak da nisi kadar da s tobom pravi dete. Ne zanimaš je. Jer može naći bolje i sposobnije sa kojima ima veću verovatnoću da odgaji plod (potomka). Priroda (kroz seksualni nagon) joj nalaže da rodi i gaji potomka. Jer time opstaje i produžava se život i postojanje gena.

Žensko ponašanje i kakvi muškarci je privlače, je organizovano oko zapažanja i testiranja tvojih sposobnosti, oko testiranja tvog znanja i umeća, strpljivosti i posvećenosti, oko zapažanja tvog ugleda i statusa u društvu. Oko tvoje osećajnosti i pažljivosti. Oko izazivanja i simuliranja stresnih, problematičnih situacija da bi te procenila (na nesvesnom nivou) da li si kadar za odgajanje ploda (koji produžava život i gene). Što u praksi znači da ti žena ponekad napravi dramu ni oko čega ili problem ni od čega, da bi se uverila da si i dalje stabilan i sposoban da hendluješ problem i stres.

Ženski arhetip je sve što su njeni ženski preci imali u arsenalu ponašanja, a da je poslužilo opstanku i preživljavanju. I njeni ženski preci joj kroz gene i arhetip (polnu određenost), saopštavaju kako su se sve ponašali i time opstali i preživeli. Pa (geni i arhetip) i njoj poručuju šta da radi da poveća šanse za opstankom koristeći već oprobane metode koje su proverene (jer su ih koristile sve njene ženske pretkinje).

Dok žena ugađanjem muškarcu (kuvanje, peglanje…) i testiranjem sposobnosti muškarca (da se uveri ko će je voditi kroz život i brinuti se materijalno za njeno dete) povećava šanse za opstankom, tako muškarac ima svoj set veština i sposobnosti koje je nasledio od muških predaka (polni determinizam, određenost) kroz gene i instinkte. I to nazivamo Muški arhetip. Onaj izvorni, prirodni, zdravi. Jer je uz njega opstajalo čovečanstvo eonima i milenijumima. Taj set veština i sposobnosti je manje-više da treba da bude jak, moćan, zapažen u društvu sa ugledom i statusom (jer konekcije i networking povećavaju šanse za opstankom i preživljavanjem), da je inteligentan, razuman. Da osvaja, podređuje, organizuje i pravi. I dok ti gledaš žensku karlicu, ona tebe procenjuje (ponekad nesvesna da je to privlači) da li si dovoljno odlučan, moćan, samouveren. Da li si vredan, ambiciozan i predan. Jer ako si sve to, ona sebe uverava (najčešće na nesvesnom nivou) da će imati šanse sa tobom da gaji dete i da opstane. Moćan si kad možeš.. da stvoriš, napraviš, zaštitiš, sačuvaš. To nju zanima (ostalo je šminka ili trivija). Naravno, ovde pričam moj ugao gledanja na stvari i moje viđenje izvornog, prirodnog arhetipa.

Dok muškarac (onaj sa zdravim muškim arhetipom i zdravim muškim polaritetom) pred problem izlazi direktno sučeljavajući se, žena često kao manje “snažna” pred problem izlazi izbegavajući direktno sučeljavanje i konflikt, tako što spletkari, iza leđa ogovara. Da se direktno sukobi, bila bi ugrožena više nego muškarac koji se direktno sukobi. U tim situacijama ženama se javlja strah. 

Savremeni trendovi i savremeni poželjni modeli ponašanja u savremenom društvu “kastriraju” muškarce i tako im oduzimaju svoju prirodnu ulogu. Pa tako kastrirani i bez kičme su manje poželjni ženskom arhetipu. Naravno, muškarac je odgovoran i zadužen da pruža otpor savremenim trendovima koji zalaze unutar granica njegove muškosti i njegovog muškog arhetipa. 

Na suprotnoj strani, žene dobijaju (ili možda i same osvajaju) sve više ovlašćenja i društvene slobode, a time izlaze iz svoje pitome, prirodne, ženske uloge. 

U u takvoj konstelaciji i savremenim tokovima gde je muškarac sve manje muškarac i ide u susret Ženskom arhetipu, tu prazninu mora neko da popuni da bi se život nastavio i produžio. I tu nadire Ženski arhetip. Da se pitaju i sve više odlučuju. Da moraju da idu na sastanke na posao na kojima se dogovaraju o arstu, stvaranju kaptala, biznisa, dok muškarac kastriran i ponekad bez kičme, puzi ka Ženskom arhetipu i preuzima zaduženja od žene, koja negovi muški preci nikada u istoriji čovečanstva nisu. 

Arhetipi su ono ko su i šta su bili naši preci. I takvi kakvi su bili oni su preživeli i preneli nam genima polnu određenost, polne uloge (ko šta treba da radi i kako). To su oprobani mehanizmi opstanka koji postoje od pamtiveka i postanka čoveka. Oprobani i uspešni, jer smo opstali. 

Ali tokovi savremene civilizacije malo menjaju uloge i dinamiku odnosa između Muškarca i Žene. Odnos Muškarca i Žene se menja u skladu sa društvenim tokovima, trendovima i podešava se na optimalnu komplementarnost, koja vodi u uspešan osptanak i očuvanje života.